SRCE DA PREPUKNE! DEČAK (13) OSTAVIO TESTAMENT: Tata, ne plačite za mnom, nek mi svira muzika!

Umirem, ali ne plašim se smrti. Ne plačite za mnom! Želim da budem sahranjen uz pesmu. Ja ću, iako me nema, pevati, a muzika će svirati!

Ovo je poslednja poruka malog Lazara Rajkovića (13) iz Velike Grabovnice kod Leskovca, upućena njegovoj porodici pre nego što je umro od posledica Juingovog sarkoma, retkog oblika kancera kostiju - bolesti sa kojom se stoički borio tri i po godine.

Znao je da nestaje

- Već nekoliko dana mu je bilo jako loše. Bolest je napredovala. Proširila se na pluća i potom na celo telo. Odvezli smo ga u KC Niš. Lekari su dali sve od sebe. Ništa nije pomoglo. Lazar je gledao kako mu jedan po jedan deo tela odumire. Znao je da nestaje. Međutim, nije se bojao. Rekao mi je da zna šta ga čeka. Ostavio mi je usmeni testament, a jedna od želja mu je bila da mu se na sahrani svira, da se veseli na onom svetu - kaže za Kurir neutešni otac Perica Rajković i dodaje da je Lazar, kad je predosetio da mu vreme ističe, tražio od porodice da ga iznesu iz bolnice:
- „Sada me vodi kući!“, rekao je tiho. Tako smo i uradili. Nepunih deset minuta kako smo ga stavili u krevet, on je umro. Rekao nam je da nas voli. Bio je svestan sve vreme - dodaje otac u suzama.

Perica kaže da je mališan trpeo velike bolove, ali da nijednog momenta nije zakukao.

Duge priče o životu

- Godinama se borio protiv bolesti, ali sredinom oktobra prošle godine lekari iz Instituta za onkologiju u Beogradu su nam rekli da medicina više ništa ne može da uradi za Lazu, da je najbolje da ga vratimo kući, da ga volimo i ispunjavamo mu želje. On je to hrabro primio. Nije se plašio bolesti, a ni smrti - objašnjava Perica.

Sa sinom Lazarom je dugo noćima pričao o svemu - životu, bolesti, smrti...
- Ovo su najteži trenuci za nas. Ne znam šta može biti teže od toga da gledate svoje dete da se toliko muči i da ga na kraju izgubite. Smrt deteta nikada se ne preboli, ali supruga i ja ćemo pokušati da budemo hrabri kao što je mali Laza bio. Ta deca, bolesna, to su napaćeni junaci i heroji. Nadamo se samo da se Laza smirio i da ne pati više!

Perica dodaje da ljudi treba da budu srećni sa onim što imaju, jer je život ponekad tako težak.
- Želeo bih da se moj sin pamti onakav kakav je i bio. Hrabar do poslednjeg trenutka. Ovo je tužna priča o dečaku koji se ničeg nije plašio.