U leskovačkom selu Velika Grabovnica trubači su svirali kolo „Čačak“ i pesmu „Vidovdan“. Mali Laza je želeo da ga do večnog počivališta isprate uz muziku kako bi na onom svetu bio veseo.
Milica Milovanović
Lazar je preminuo u utorak, nakon troipogodišnje borbe s karcinomom, a ocu Perici je u amanet ostavio da za njim niko ne zaplače. Majka Žaklina i bake Zorica i Slavica nemo su oko dečakovog tela u sanduku ređale igračke, slatkiše i šal Crvene zvezde, za koju je dečak navijao.
Milica Milovanović
Brat je bio hrabar
- Danas nećemo da plačemo, ali sutra ćemo u zemlju da se udaramo - govorila je baka Slavica stavljajući u sanduk mali crveni automobil. - Nemojte, molim vas, Laza je želeo da bude ispraćen bez plača - tiho je govorio otac Perica okupljenim prijateljima i rodbini.
Grleći ćerku Mariju, opisivao joj je Lazine poslednje trenutke: - Brat ti je bio hrabar, nije se plašio ni kad mu je došao zadnji čas, nije plakao, tražio je da ni mi ne plačemo - govorio je Perica mazeći po kosi devojčicu.
Tešili kad je bolelo
Nesrećni otac primao je saučešće od Lazinih školskih drugova, ali je naglasio da njegovi najbolji drugovi nisu mogli da dođu da ga isprate. - Njegovi najbolji drugovi su po bolnicama u Beogradu, bore se kao što se i on borio. Ta deca su kroz svoje muke izgradila posebnu vezu, jer su jedni druge tešili kad ih je mnogo bolelo i davali nadu jedni drugima - kazao je Perica.
Tuga je ostala nadvijena nad Velikom Grabovnicom. Zauvek.
Milica Milovanović
Maštao o životu ŽELEO DA VOZI KAMION
Žarko Stanimirović priseća se da je Laza želeo da postane vozač kamiona. - Još kad smo bili u predškolskom, stalno je pričao o automobilima, posebno o kamionima. Kazao je da će, kad poraste, voziti kamion i putovati. Kad se razboleo, mislio sam da će to proći i da će mu se želja ostvariti, ali nije bilo tako - kroz suze priča o Lazaru Žarko.
SUTRA U 13.30: Predsednik Vučić sa predsednicom Državnog zbora Slovenije Klakočar Zupančič