Svetski terorizam
7 PRIČA O SFRJ: Jugoslovenske tajne službe često su sarađivale čak i sa OZLOGLAŠENIM TERORISTIMA!
1. Jovo Popović: Tajna misija Titovog dvojnika
Teroristi Abu Nidal i Iljič Ramirez Karlos, koji su osamdesetih sejali strah po svetu, obučavali su se u beogradskom Institutu za bezbednost
Podaci o Crnogorcu Jovi Popoviću se iz konspirativnih razloga ne nalaze u enciklopedijama i vojnim leksikonima. „Ponekad se čini da ovaj vojni i policijski obaveštajac i bezbednjak kao da nije postojao“, primećuje Marko Lopušina, čiju smo knjigu „Crnogorski klan“ koristili pri pisanju ovog teksta.
Perspektivni kadar
Popović je vrlo mlad, na početku Drugog svetskog rata, otišao u partizane. Iz rata je izašao kao oficir službe bezbednosti Ozna, a kao perspektivni kadar upućen je na vojno školovanje u SSSR, odakle se vratio kao ekspert za antiterorizam i eksplozive. Radeći na uklanjanju mina koje su ostale iza Nemaca, Popović je, piše Lopušina, „zaradio silni novac jer se svaka deaktivirana mina plaćala. Novac je uložio u dogradnju svoje raskošne vile na Dedinju i kuće u Krašićima na crnogorskoj rivijeri“.
Ali prilike se menjaju 1962, kad je Tito osudio luksuz pojedinih funkcionera. Jovo Popović, tada pukovnik vojne Kontraobaveštajne službe, zbog svog načina života i imovine već je bio zapao za oko Udbi i njenom šefu Aleksandru Rankoviću. Hapse ga zbog „sticanja neopravdane dobiti“ i sigurno bi, u skladu sa ondašnjom praksom, bio osuđen na robiju da se Tito nije politički obračunao s Rankovićem i Udbom.
Jovo Popović odjednom postaje „nevina žrtva tajne policije“, izlazi iz zatvora i kao „pošten policijski kadar iz Srbije“ (za razliku od smenjenih rankovićevaca) postaje direktor Instituta za bezbednost Državne bezbednosti. Institut je, kaže Lopušina, „bio država u državi, s neograničenim sredstvima, za koja niko nije smeo da pita za šta se troše“. Lopušina kaže da je Jovo Popović lično Abu Nidala i Iljiča Ramireza, zvanog Karlos, „obučavao pirotehničkim veštinama“ i da je u svojoj zbirci dugo čuvao njihove lažne pasoše.
Povlašćenom položaju ovog čoveka svakako je doprinela i činjenica da je brinuo o neposrednoj Titovoj bezbednosti, išao je kao njegova prethodnica da bi se uverio da nema mina, a u nekim rizičnim situacijama pojavljivao se kao Titov dubler. Glumio je Tita pred demonstrantima 1968. prilikom Brozove posete Kosovu, a izašao je obučen u uniformu Maršala pred gnevnu četničku emigraciju i 1971. prilikom Titove posete Njujorku - dok je pravi Tito kroz sporedni ulaz ušao u hotel!
Veze s podzemljem
General Jovo Popović, tada već u penziji, kandidovao se za predsednika Fudbalskog saveza Jugoslavije, ali je postavljen samo na položaj komesara za bezbednost.
Početkom devedesetih vođa paravojne jedinice SPO i istaknuti kriminalac Đorđe Božović Giška na TV Beograd optužio je Popovića za veze s podzemljem i nečasno stečenu zaradu od 20 miliona dolara. Popovićeva ćerka u to vreme se zabavljala s istaknutim pripadnikom podzemlja Rankom Rubežićem, a on je oružjem snabdevao Arkana. Protiv Jove Popovića i njegovog sina 2001. povedena je istraga zbog uvoza goriva bez plaćanja dažbina i štete nanete državi od milion i po maraka, ali je general u međuvremenu umro.
Momčilo Petrović
Popović je vrlo mlad, na početku Drugog svetskog rata, otišao u partizane. Iz rata je izašao kao oficir službe bezbednosti Ozna, a kao perspektivni kadar upućen je na vojno školovanje u SSSR, odakle se vratio kao ekspert za antiterorizam i eksplozive. Radeći na uklanjanju mina koje su ostale iza Nemaca, Popović je, piše Lopušina, „zaradio silni novac jer se svaka deaktivirana mina plaćala. Novac je uložio u dogradnju svoje raskošne vile na Dedinju i kuće u Krašićima na crnogorskoj rivijeri“.
Ali prilike se menjaju 1962, kad je Tito osudio luksuz pojedinih funkcionera. Jovo Popović, tada pukovnik vojne Kontraobaveštajne službe, zbog svog načina života i imovine već je bio zapao za oko Udbi i njenom šefu Aleksandru Rankoviću. Hapse ga zbog „sticanja neopravdane dobiti“ i sigurno bi, u skladu sa ondašnjom praksom, bio osuđen na robiju da se Tito nije politički obračunao s Rankovićem i Udbom.
Jovo Popović odjednom postaje „nevina žrtva tajne policije“, izlazi iz zatvora i kao „pošten policijski kadar iz Srbije“ (za razliku od smenjenih rankovićevaca) postaje direktor Instituta za bezbednost Državne bezbednosti. Institut je, kaže Lopušina, „bio država u državi, s neograničenim sredstvima, za koja niko nije smeo da pita za šta se troše“. Lopušina kaže da je Jovo Popović lično Abu Nidala i Iljiča Ramireza, zvanog Karlos, „obučavao pirotehničkim veštinama“ i da je u svojoj zbirci dugo čuvao njihove lažne pasoše.
Povlašćenom položaju ovog čoveka svakako je doprinela i činjenica da je brinuo o neposrednoj Titovoj bezbednosti, išao je kao njegova prethodnica da bi se uverio da nema mina, a u nekim rizičnim situacijama pojavljivao se kao Titov dubler. Glumio je Tita pred demonstrantima 1968. prilikom Brozove posete Kosovu, a izašao je obučen u uniformu Maršala pred gnevnu četničku emigraciju i 1971. prilikom Titove posete Njujorku - dok je pravi Tito kroz sporedni ulaz ušao u hotel!
Veze s podzemljem
General Jovo Popović, tada već u penziji, kandidovao se za predsednika Fudbalskog saveza Jugoslavije, ali je postavljen samo na položaj komesara za bezbednost.
Početkom devedesetih vođa paravojne jedinice SPO i istaknuti kriminalac Đorđe Božović Giška na TV Beograd optužio je Popovića za veze s podzemljem i nečasno stečenu zaradu od 20 miliona dolara. Popovićeva ćerka u to vreme se zabavljala s istaknutim pripadnikom podzemlja Rankom Rubežićem, a on je oružjem snabdevao Arkana. Protiv Jove Popovića i njegovog sina 2001. povedena je istraga zbog uvoza goriva bez plaćanja dažbina i štete nanete državi od milion i po maraka, ali je general u međuvremenu umro.
GADAFIJEV PRIJATELJ
Zahvaljujući ličnim vezama Jove Popovića s Muamerom Gadafijem, piloti libijskog ratnog vazduhoplovstva školovali su se na našim vojnim školama u Mostaru i Zadru. Jedna od Gadafijevih žena bila je iz Mostara.
Momčilo Petrović
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore