Feljton, 3 deo
7 PRIČA O SARADNJI SFRJ SA SVETSKIM TERORISTIMA Otmica broda Akile Lauro: Sigurna kuća za Palestince
Američki državni sekretar Džordž Šulc u Beogradu je pesnicom lupao o sto, ali jugoslovenske vlasti odbile su da mu izruče palestinskog teroristu
Osamdesetih godina Palestinski oslobodilački front (PLF) i druge grupe koje su sačinjavale Palestinsku oslobodilačku organizaciju (PLO) izvele su s libanske teritorije niz napada na sever Izraela.
Napad na kruzer
Izraelsko ratno vazduhoplovstvo odgovorilo je 1. oktobra 1985. bombardovanjem sedišta PLO u Tunisu, i tada je ubijeno više od šezdesetih ljudi. Samo šest dana kasnije pripadnici PLF oteli su u Egiptu italijanski kruzer „Akile Lauro“. Sam čin preuzimanja broda protekao je traljavo: prisustvo četvorice otmičara uočila je posada, pa su Palestinci morali da deluju pre planiranog vremena. Većina putnika nalazila se na obali da bi razgledala piramide, pa se među taocima našlo samo 350 članova posade i između 60 i 80 putnika, većinom Amerikanaca.
U zamenu za njih, otmičari su zatražili oslobađanje 50 Palestinaca iz izraelskih zatvora. Pošto su svet obavestili da je „Akile Lauro“ otet i nakon što su izneli svoj zahtev, isključili su radio-stanicu i niko nije mogao da locira brod, koji se uputio ka luci Tartus u Siriji. Ronald Regan, predsednik SAD, poslao je u Mediteran specijalne jedinice Foke i Delta tim, da razmotre mogućnost oslobađanja... Ali sirijske vlasti, mimo očekivanja otmičara, odbile su da ih prime, pa je brod zauzeo kurs ka Port Saidu u Egiptu, što mu je i inače bilo odredište pre kidnapovanja. Usidrio se u luci, i posle dva dana pregovaranja, uz posredovanje Jasera Arafata, oteti članovi posade i putnici napustili su brod.
Tek tada utvrđeno je da su pripadnici PLF ubili jednog putnika, Amerikanca jevrejskog porekla u invalidskim kolicima, i njegovo telo bacili u more. Postupajući po hitnom naređenju, lovci sa nosača „Saratoga“, koji se nalazio u Sredozemnom moru, presreli su putnički avion sa otmičarima i skrenuli ga ka bazi NATO na Siciliji. Posle rasprave Amerikanca i italijanske policije oko nadležnosti, otmičari su uhapšeni, a ostali putnici nastavili su let. Uprkos žestokom protivljenju Amerikanaca (doputovao je i sekretar odbrane Kaspar Vajnberger), odleteo je i organizator otmice, vođa PFL Abu Abas, koji se „slučajno“ zatekao u avionu. On je odlučio da iz Rima odleti za - Beograd!
Foto: Profimedia
SFRJ odbila Amere
Bezbednosnim službama u svetu Abas je bio poznat kao organizator terorističkih napada na Izrael i otmica mirovnih trupa UN u Libanu. Ali, uprkos ogromnim pritiscima američke administracije - američki državni sekretar Džordž Šulc u Beogradu je lupao pesnicom o sto ispred jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Raifa Dizdarevića - naše vlasti, što je danas nezamislivo, odbile su da im Abasa izruče jer su im veze sa PLO bile posebno važne. Prosledili su ga u Bukurešt, odakle ga je Nikolae Čaušesku poslao na Bliski istok. Abu Abas bio je pod zaštitom Sadama Huseina u Iraku sve do američke invazije 2003. Tada je uhapšen, a sledeće godine je, prema zvaničnoj verziji, umro od srčanog udara u američkom zatvoru.
Brod „Akile Lauro“ izgoreo je 1994. pored afričke obale i potonuo.
Bezbednosnim službama u svetu Abas je bio poznat kao organizator terorističkih napada na Izrael i otmica mirovnih trupa UN u Libanu. Ali, uprkos ogromnim pritiscima američke administracije - američki državni sekretar Džordž Šulc u Beogradu je lupao pesnicom o sto ispred jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Raifa Dizdarevića - naše vlasti, što je danas nezamislivo, odbile su da im Abasa izruče jer su im veze sa PLO bile posebno važne. Prosledili su ga u Bukurešt, odakle ga je Nikolae Čaušesku poslao na Bliski istok. Abu Abas bio je pod zaštitom Sadama Huseina u Iraku sve do američke invazije 2003. Tada je uhapšen, a sledeće godine je, prema zvaničnoj verziji, umro od srčanog udara u američkom zatvoru.
Brod „Akile Lauro“ izgoreo je 1994. pored afričke obale i potonuo.
ŽIVOT I UMETNOST
O otmici broda „Akile Lauro“ snimljena je televizijske drama sa Karlom Maldenom u glavnoj ulozi i akcioni film sa Bertom Lankasterom; izvedena je opera, a i druga glava čuvene knjige Džulijana Barnsa „Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja“ opisuje ovaj događaj.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore