Boško Simić je do 1966. živeo u Beogradu i radio u Službi državne bezbednosti, bio je obaveštajac. Onda je došao u Ameriku, zatražio azil i američkim službama ispričao sve što zna. Postao je izdajnik. Zbog toga je platio skupu cenu.

„Dao sam otkaz u Službi državne bezbednosti jer sam smatrao da mi je dosta obaveštajnog rada. Hteo sam da upotrebim svoje znanje i svoje talente u drugom poslu. Međutim, nikad nisam čuo da je neko u službi kao otkaz, mislim da sam ja prvi. Hteo sam da izađem bez ikakvih drugih reperkusija. Preselio sam se u Ameriku“, počeo je svoju ispovest.

Problemi nastaju 1981, kad mu umire majka i kad iz Amerike kreće za Beograd, gde je i uhapšen.

„Kazali su mi da sam optužen za špijuniranje za dve strane zemlje. Nije mi rečeno koje su to zemlje. Inače, čim sam izašao iz aviona, primetio sam da me prate. Bili su uz mene 24 sata dnevno. Pratili su me deset dana i mislim da su bili zaprepašćeni činjenicom da sam se usudio da se vratim. Onda su odlučili da me uhapse. Prve noći su me moje kolege na lep način upozorile da imaju indicije da sam izdao zemlju, ali ne baš takvim rečima. Mislio sam da je to jedan običan blef i negirao sam do onog trenutka kad su mi pokazali nekakve materijale.“

CELU ISPOVEST NEKADAŠNJEG VRHUNSKOG OBAVEŠTAJCA BOŠKA SIMIĆA PROČITAJTE NA NEWSWEEK.RS