Jugoslovenske tajne službe često su sarađivale čak i sa ozloglašenim teroristima

Najtraženija nemačka teroristkinja uhapšena je u SFRJ, ali je posle šest meseci puštena jer nemački bezbednjaci nisu hteli da sarađuju sa SDB

Studentski protesti 1968. uzdrmali su Evropu i iznedrili brojne levičarske grupe koje su se posvetile izvođenju „svetske revolucije“. Jedna od njih, nastala u Nemačkoj, zvala se Frakcija Crvene armije (RAF). Prema njenim osnivačima, Ulriki Majnhof i Andreasu Baderu, kapitalizam je bilo moguće pobediti samo revolucijom koju će izvesti odabrani odlučni mladi ljudi iz najrazvijenijih zemalja. A sredstvo je - terorizam jer se atentatima na istaknute pojedince „udara u lice kapitalizma“.

Žestok odgovor

Odgovor države nije bio manje žestok, pa se tako, na primer, rukovodstvo RAF 1975. našlo u izuzetno čuvanom zatvoru „Štamhajm“. Ulrike Majnhof se pod sumnjivim okolnostima ubila u ćeliji, a ostalo četvoro osuđeno je na doživotnu robiju. Članovi RAF, koji su ostali na slobodi, predvođeni Brigitom Monhaupt, 1977. rešili su da ih oslobode: oteli su Hansa Martina Šlajera, predsednika Udruženja nemačkih poslodavaca, a njihovi prijatelji iz arapskih terorističkih organizacija kidnapovali su avion „Lufthanze“ na letu iz Majorke i naredili mu da sleti u Aden. Za oslobađanje industrijalaca i putnika traženo je oslobađanje „rafovaca“ iz „Štamhajma“, a Arapi su tražili još i 15 miliona dolara preko...

Ali kad su vlasti odbile da pregovaraju, otmičari su pogubili pilota aviona, a kopilotu naložili da ih odveze u Somaliju. Tu, na aerodromu u Mogadišu, stigli su ih nemački specijalci i pobili. Kad je vest o ovome stigla u Nemačku, do Brigite Monhaupt i drugova, Šlajer je bez odlaganja ubijen. Ali nastradali su i zatočenici u „Štamhajmu“: dvojica su nađena mrtva od vatrenog oružja, jedna devojka bila je obešena, a druga, koja je preživela, bila je izbodena nožem. Zvanična verzija glasila je: samoubistvo zbog neuspešnog oslobađanja, ali nikada nije opovrgnuta ni teza da ih je, u nastupu besa, pobila policija.

Sledeće godine, u maju 1978. godine, Brigite Monhaupt i još trojica pripadnika RAF, na osnovu međunarodne poternice, uhapšeni su na zagrebačkom aerodromu. Ali na zahtev iz Nemačke da im ih hitno izručimo zbog evidentnih krivičnih dela - pored Šlajera, znalo se da su ubili i jednog bankara - jugoslovenske bezbednosne službe odgovorile su: „U redu, ali vi u Nemačkoj imate sedmoricu ustaških i jednog albanskog teroristu koji su pretnja Jugoslaviji, dajte nam ih zauzvrat!“ Nemci nisu hteli - ionako su njihove bezbednosne službe držale na vezi hrvatsku emigraciju - pa su Brigite Monhaupt i njeni drugovi posle šest meseci, u novembru 1978. godine, pušteni da iz Beograda otputuju kuda žele.

Zatvorska kazna

Brigite Monhaupt uhapšena je 1982. u Frankfurtu na Majni. Polovinom februara 2007. jedan nemački sud odlučio je da je uslovno pusti na slobodu pošto je odslužila minimalne 24 godine od pet kazni doživotnog zatvora, na koliko je ukupno bila osuđena.

AMERIČKI GENERAL NA METI

Posle odlaska iz Beograda, Brigite Monhaupt nije se manula svog terorističkog rada: u jesen 1981. gađala je iz ručnog bacača blindirani „mercedes“ generala Frederika Krejezena, komandanta Sedme američke armije, stacionirane u Nemačkoj. U ovom napadu američki general je bio ranjen.


7 sutra... Beograd prodaje Sadamu najveći top na svetu

Momčilo Petrović