Jugoslovenske tajne službe često su sarađivale čak i sa ozloglašenim teroristima

Glavni grad Beograd bio je poprište neverovatne scene: goloruki građani bez straha su trčali za naoružanim atentatorima

Ubistvo turskog ambasadora u SFRJ Galipa Balkara, 9. marta 1983. godine, bio je prvi i jedini slučaj međunarodnog terorizma u Beogradu koji nije prikriven. Atentatori Haručion Krikor Levonijan (23) i Rafi Aleksander el Bekijan (21), Jermeni sa libanskim pasošima, bili su članovi tajne organizacije čiji je cilj bio da se terorističkim akcijama nad turskim diplomatama skrene pažnja svetske javnosti na položaj Jermena u Turskoj i genocid koji je nad njima sproveden između 1915. i 1917. godine. Tada je stradalo milion i po pripadnika ovog naroda.

Put iz Novog Sada

Dvojica pomenutih Jermena su u Jugoslaviju doputovali i prošvercovali oružje vozom iz Budimpešte, tri dana ranije. Odseli su u hotelu „Novi Sad“ u Novom Sadu, odakle su svakodnevno dolazili u Beograd da bi osmatrali tren i napravili plan akcije. Odlučili su da napad izvrše u blizini ambasade, dok je vozilo zaustavljeno na semaforu.

Tako su i uradili: 9. marta oko 11 sati pre podne, dok je crni „mercedes“ sa diplomatskim tablicama čekao zeleno svetlo na uglu ulica Generala Ždanova, današnje Resavske i Bulevara revolucije, Levonijan i El Bekijan su mu pritrčali s pištoljima u rukama. Pokušali su da oružjem razbiju stakla, a zatim su pucali u čoveka na zadnjem sedištu i u vozača. Vozač je lakše ranjen, a turski ambasador Galip Balkar zadobio je rane od kojih je umro dva dana kasnije. Odmah posle pucnjave, atentatori su se dali u beg... a za njima Beograđani! Levonijana je stigao i oko pasa uhvatio penzionisani pukovnik Slobodan Brajović, dok ga je drugi građanin uhvatio za ruku. Terorista se, međutim, otrgao i ispalio dva hica. Jednim je ranio Brajovića, a drugim prolaznicu Zoricu Zolotić. Nastavio je da beži ka Pravnom fakultetu, a jedan policajac, koji se tu zatekao u svojim privatnim kolima, pokušao je da ga pregazi. Levonijana je zaustavio tek drugi policajac, takođe van dužnosti, Željko Mićević, koji ga je teško ranio mecima iz pištolja.

Status heroja

Za El Bekijanom su potrčali student Željko Milivojević i još dva prolaznika, ali se on u jednom trenutku okrenuo i sa tri hica u grudi ubio Milivojevića. Ovaj atentator se u sveopštoj gužvi domogao međugradske autobuske stanice. Ušao je u autobus za Novi Sad, a kontrola na izlasku iz Beograda ga je propustila. Policajci u tim trenucima još nisu imali njegovu fotografiju, prve informacije su govorile da se traga za crnim mladićem tamnije puti, pa su mislili da je u pitanju crnac. U Novom Sadu je lutao ulicama, pošto mu je pasoš ostao kod Levonijana, pa nije mogao da nastavi beg. Jedan pozornik ga je zaustavio, ali je El Bekijan pokušao da pobegne. Savladan je i u sproveden u Beograd osam sati nakon atentata.

Levonijan i El Bekijan su u prvostepenom sudskom postupku osuđeni na smrt, a docnije im je kazna preinačena na po 20 godina zatvora. El Bekijan danas živi u Libanu, a Levonijan je u Jerevanu, i obojica imaju status heroja...

MISTERIOZNI POSETIOCI

Atentatore su branili Srđa Popović i Veljko Guberina. Jermeni u Srbiji danas se sećaju priča starijih da su Guberinu angažovala trojica koja su, sa cilindrima na glavama i koferom punim novca, doputovala iz Pariza.



Momčilo Petrović