ALBANCI PRIZNALI ZAŠTO ODLAZE S KOSOVA: Nisam džabe ostavio majku i oca plačući. Ja se živ vratiti n
Kroz šume i vodu, peške po desetine kilometara, skrivanje u toaletu voza, spavanje na stanici mokrih nogu, samo je deo puta ka boljem životu na koji se uputilo hiljade ljudi s Kosova. Evo od čega beže i zašto se nikada neće vratiti
Kujtim iz Peći je sada u Hanoveru, gradu u nemačkoj Donjoj Saksoniji. Pešačio je više od devet sati kako bi stigao do cilja: “Patike su mi se suzile od hodanja. Noge su mi bile mokre i osećao sam smrad krvi. Ali, nisam smeo da stanem i da se izujem”
Dvadesetogodišnji Kujtim je jedan od hiljade Albanaca sa Kosova koji su u proteklih nekoliko meseci krenuli na put ka Mađarskoj, iz Prištine autobusima do Beograda, zatim do Subotice, pa kroz šume ka boljem životu u neku od zemalja Evropske Unije.
Masovan nalet azilanata počeo je u januaru 2015. Autobuska stanica u Prištini je svako veče kada kreću autobusi redovnim linijama za Beograd bila puna ljudi. Putnici se guraju da zauzmu mesta. Ranije je do Beograda saobraćalo tek nekoliko mini-buseva koji su polazili iz Gračanice, te dve redovne autobuske linije Dragaš - Prizren - Priština - Beograd.
Albanci nisu bili previše zainterosavni za putovanje do glavnog grada Srbije. I oni retki su išli iz nužde, uglavnom zbog lečenja jer su lekari u Beogradu mnogo bolji.
Drugu grupu putnika pretežno su činili predstavnici civilnog sektora koji učestvuju na konferencijama organizovanim u Beogradu. Gotovo preko noći je između ova dva grada dnevno počelo da saobraća 14 autobusa. I sve karte su bile rasprodate nedeljama ranije.
BEG OD POLICIJE
Mladi Kujtim se po odlasku iz Peći pridružio jednoj višečlanoj porodici
CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
"S PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE ZIĐIN O DALJOJ SARADNJI" Vučić posle sastanka: Posebno smo se osvrnuli na ekonomski značaj projekata i otvaranje novih radnih mesta