Josip Broz je bio predložen za titulu mirotvorca 1973. godine, ali mu se zameralo što je komunista i što se obračunavao s liberalima u Srbiji i Maspokom u Hrvatskoj

Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito bio je najozbiljniji kandidat za Nobelovu nagradu za mir za 1973. godinu, ali mu je ona za dlaku izmakla!

Podrška u Jugoslaviji je bila velika, lobiralo se širom sveta, ali uzalud - Maršal je ostao bez priznanja mirotvorca.

Kako tvrde svedoci tog vremena, s pripremama oko Brozove kandidature za Nobela počelo se baš poslednjeg dana 1972, pa je tako, dok je Tito dočekivao Novu godinu u Miločeru, određena grupa ljudi u Beogradu pripremala tekst koji će biti poslat Nobelovom komitetu u Oslo.

Pohvale na 200 strana

Predlog da se Brozu dodeli ta nagrada za 1973. u Oslo je 26. januara te godine poslao predsednik Savezne skupštine Jugoslavije Mijalko Todorović, ali je do danas ostalo nepoznato čija je ideja bila da se Maršal uopšte kandiduje.

ivo-andric.jpg
Profimedia 

Obrazloženje koje je otišlo put Osla bilo je opširno, na gotovo 200 strana, gde su pobrojane sve njegove zasluge, podvizi, dela i uspesi, te posete i susreti s državnicima tog vremena, a citirane su i izjave koje su o Titu dali ugledni ljudi iz sveta.

Izgubio tri naprema dva

Ipak, sve to je bilo uzalud, jer je baš tada Broz imao obračun sa Maspokom u Hrvatskoj, ali i sa liberalima u Srbiji, a bilo je to i vreme progona i zabrana... Zato je sredinom oktobra 1973. odlučeno da se Nobel za mir ipak dodeli Henriju Kisindžeru i Le Duk Tou. Za njih je glasalo troje članova žirija, dok je Tito dobio dva glasa. Inače, Le Duk To je posle odbio da primi nagradu.

joska-broz.jpg
Zorana Jevtić 

Istoričari smatraju da je Tito nesumnjivo zaslužio Nobela za mir, ali da je glavna prepreka bila to što je - komunista. Prema rečima istoričara Mileta Bjelajca, komitet za dodelu nagrade je time što je Titu uskratio Nobela samo sebi urušio kredibilitet.
- Kada je u pitanju jugoslovenska politika i mir, Tito je nesporna ličnost. On je uradio mnogo i za svetski mir, za razliku od nekih dobitnika koji su dobijali tu nagradu, a proizvodili su ratove. Posredovao je u mnogim konfliktima, uticao na popravljanje sovjetsko-američkih odnosa, koji su najbitniji za očuvanje stabilnosti i mira, a zatim je važnu ulogu imao i kroz politiku nesvrstanih - kaže on.

Ko (ni)je podržao Maršala
CRKVE BILE PROTIV TITA, PODRŠKA OD ANDRIĆA

Tito je u Jugoslaviji imao veliku podršku za Nobela, ali ipak ne jednoglasnu. Naime, podršku mu je dao jedini srpski nobelovac Ivo Andrić, što je bilo od posebnog značaja, kao i književnik Miroslav Krleža, koji su poslali i pismo Nobelovom komitetu. Međutim, verske zajednice odbile su da podrže i potpišu predlog teksta podrške da se Maršalu dodeli nagrada za mir. To je odbila kako SPC, tako i Zagrebačka nadbiskupija.

Joška Broz
VELIKE SILE NISU DALE DEDI NOBELA

Joška Broz kaže za Kurir da je njegov deda nesumnjivo zasluživao Nobelovu nagradu za mir:
- Međutim, Nobelova nagrada se daje prema onome što misle velike sile, pa su se tako one isprečile na putu da je i Josip Broz dobije. A to priznanje je zaslužio jer je bio najpopularniji državnik tog vremena, kao i zato što je uspešno kontaktirao i sa Istokom i sa Zapadom, uspevajući da svom narodu obezbedi dobro.

Utešna nagrada
PRIZNANJE NAZVANO PO NEHRUU

Broz nije dobio Nobela za 1973, ali je u to vreme dobio „utešnu“ nagradu, koja je nazvana po Panditu Džavaharlalu Nehruu (1889-1964), predsedniku Indije i jednom od osnivača Pokreta nesvrstanih, a dodeljuje se za unapređenje svetskog mira i zbližavanje među narodima. Ta nagrada, koja je ustanovljena 1966, i Titu je dodeljena jednoglasnom odlukom žirija.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

50 telohranitelja i 3.000 srpskih policajaca čuva Erdogana! Vanredne mere bezbednosti zbog posete predsednika Turske