Predstavljamo kako su kod nas stigli narkotici, PVO, semafor, reklame, sijalica, film i računar

Pedesetih godina prošlog veka kompjutere u Evropi napravile su samo Engleska, Nemačka, Francuska i Rusija, a odmah posle njih - i Jugoslavija

Prvi računar napravljen u SFRJ 1960. godine - CER-10 - bio je digitalni računar sa elektronskim cevima, tranzistorima i električnim relejima, a projektovan je i proizveden u institutima „Vinča“ i „Mihailo Pupin“. Njegovi tvorci zaslužuju da im se navedu imena: osmislio ga je prof. dr Tihomir Aleksić, a tokom četiri godine projektovala ga je i izgradila autorska ekipa koju su činili akademik Rajko Tomović, dr Vukašin Masnikosa, dr Ahmed Mandžić, inž. Dušan Hristović, inž. Petar Vrbavac, dr Milojko Marić i desetak tehničara. SFRJ je tako postala peta zemlja u Evropi koja je proizvela svoj računar.

CER-10

Tihomir Aleksić, rođen 1922. u selu Ravnaja kod Krupnja, bio je redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, stručnjak za računarsku tehniku i informatiku i jedan od najuglednijih srpskih naučnika iz oblasti računarstva u drugoj polovini 20. veka. Umro je 2004.

Računar je dobio ime po planini Cer ispod koje je profesor Aleksić rođen, a u isto vreme označavalo je skraćenicu od „Cifarski elektronski računar“, dok je broj 10 predstavljao prvi računar nulte serije. Uređaj je bio ogroman, zauzimao je prostoriju dugačku 12, a široku četiri metra, i trošio 60 kW na sat! Imao je 1.750 elektronskih cevi i 1.500 tranzistora.

Prve dve godine korišćen je za rešavanje matematičkih zadataka u Vinči, a od 1963. do 1967. upotrebljavan je za dešifrovanje presretnutih informacija za potrebe Vlade SFRJ. Za to vreme bio je smešten u Tanjugu, a kad ga je vreme pregazilo, poklonjen je Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“. Danas se čuva u Muzeju tehnike u Beogradu.

Drugi računari iz ove serije bili su daleko moćniji i upotrebu su našli u velikim jugoslovenskim bankama, privrednim preduzećima, ali i u JNA.

Srbija je pokušala da drži korak sa svetom i u proizvodnji kućnih računara. Filmski montažer, pronalazač i publicista Voja Antonić na 14. Međunarodnom sajmu 1983. predstavio je kućni računar „galaksija“.

Komercijalnu verziju „galaksije“ sklapala je i prodavala radionica „Elektronika inženjering“, a potrošačima je bila ponuđena i verzija „uradi sam“. Uputstvo za gradnju štampano je u specijalnom izdanju naučno popularnog časopisa „Galaksija“, a delovi su uvezeni iz Austrije. Za sklapanje računara bilo je potrebno između 8 i 24 sata. Za godinu dana u Jugoslaviji je ovako napravljeno preko hiljadu komada računara za igrice „galaksija“.

„Galaksija“

Cena računara u samogradnji je bila oko 200 nemačkih maraka, što je bilo dva puta jeftinije od bilo kog računara za igrice koji se mogao kupiti na tržištu. Osim toga, carinski propisi zabranjivali su uvoz robe, pa i računara, vrednije od pedesetak nemačkih maraka, pa je za mnoge „galaksija“ bio jedini dostupni računar!

Računa se da je u SFRJ ukupno prodato osam hiljada kućnih računara „galaksija“!

SUPERPOVERLJIVA ŠIFRA

Jugoslovenski šifranti su pomoću računara CER-10 1967. odgonetnuli presretnutu izraelsku poruku. Ispostavilo se da je poruka jako važna jer je u toku bio rat između Izraela sa jedne i Egipta, Jordana i Sirije s druge strane, pa je Tito poslao kurira avionom da je prenese egipatskom predsedniku Naseru.



Momčilo Petrović

BONUS VIDEO

NAJVEĆE NUKLEARNE KATASTROFE