Predstavljamo neka od najneverovatnijih borbenih sredstava u istoriji ratovanja

Japan je 1944. godine rešio da iskoristi vazdušne struje, pa je ka Americi poslao 9.000 papirnih balona sa eksplozivnim napravama

Veliki sukobi poput Drugog svetskog rata predstavljaju prave prekretnice u razvoju naoružanja. Sve učesnice rata pokušavale su da smisle što razornije oružje, i to je, na kraju, i dovelo do nastanka atomske bombe. Međutim, neke ideje nisu bile komplikovane kao bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki, već su, može se slobodno reći, bile genijalne u svojoj jednostavnosti. Najbolji primer toga su japanski „vatreni baloni“ - jednostavni i na papiru ubitačni. Međutim, u praksi, ovo bizarno oružje bilo je potpuni fijasko.

Tihe ubice

- Baloni s bombama, na japanskom „fu go“, trebalo je da budu tihe ubice Drugog svetskog rata. Koristeći vazdušne struje, ovo japansko oružje trebalo je da preleti Tihi okean i stigne do meta u Americi. To oružje napravljeno 1944. smatra se prvim interkontinentalnim oružjem u istoriji - piše publicista Džona Rizo.

Japan je za napad koristio balone od papira prečnika 10 metara. Za ove potrebe razvijena su tri tipa bombi - jedna od 15 kilograma i sa 4,3 kilograma pikrinske kiseline ili TNT, druga od 12 kilograma i sa 310 grama baruta i 1,5 kilograma eksplozivne legure i treća od pet kilograma sa lako zapaljivim kontejnerima. Ideja je bila jednostavna i na papiru je delovala prilično ubitačno, pa su Japanci napravili 9.300 balona i pustili ih ka Americi u novembru 1944.
- Balon je bio vidljiv samo nekoliko minuta po puštanju, a onda bi nestao na plavom nebu kao dnevna zvezda - opisao je lansiranje japanski major Tejdži Takada.

Samo 300 balona stiglo je do SAD u februaru i martu 1945. i uglavnom su pali na nenaseljena područja. Jesu izazvali nešto problema, ali zbog vremenskih uslova nisu mogli da ispune glavni cilj - izazivanje jakih šumskih požara širom zemlje. Ipak, izazvali su paniku među stanovništvom, pa je medijima naređeno da sve zataškaju.

Eksplozija i u Japanu

Ipak, vatreni baloni odneli su nekoliko života. U Južnom Oregonu 5. maja 1945. eksplodirali su u šumi i ubili su trudnicu Elsi Vinters Mičel (26) i petoro dece. Oni su ujedno i jedine žrtve rata na teritoriji kontinentalne Amerike. Da je napad „vatrenim balonima“ bio pravi fijasko, najbolje ilustruje to što su se mnogi baloni vratili ka Japanu i tu eksplodirali, mada je broj žrtava sakriven od javnosti. Zanimljivo je da je japanska armija 1944. razvijala i biološko oružje, a jedan od planova bio je slanje antraksa i kravljih boginja na američku teritoriju tim istim balonima. Pretpostavlja se da bi ovakav način upotrebe balona bio mnogo efikasniji i smrtonosniji, ali nikad nije realizovan.

PODVODNE KAMIKAZE

Japan je tokom Drugog svetskog rata sejao strah svojim kamikazama, pa je imperijalna mornarica oformila specijalnu jedinicu Fukurju. Njihovo ime znači „šćućureni zmaj“, a u stvari je reč o podvodnim bombašima-samoubicama. Oni su imali specijalno odelo sa 15 kilograma eksploziva. Zadatak im je bio da pod vodom priđu neprijateljskim brodovima i raznesu i sebe i njih. Napravljeno je 450 odela, ali su u borbi zakazali.



Andrija Ivanović