DANAS SLAVIMO SVETOG SIMEONA I BELE POKLADE: Zetovi na ovaj dan obavezno moraju da obiđu tašte!

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju Svetog Simeona Mirotočivog, čije je svetovno ime pre nego što se zamonašio bilo Stefan Nemanja. Takođe istog dana padaju i Bele poklade.

Godine 1196, četiri leta pre upokojenja, odrekao se prestola u korist svog srednjeg sina Stefana, budućeg prvog kralja srpske države. Već sutradan se zamonašio i otišao u manastir Vatoped na Svetoj gori. Upokojio se u srpskom manastiru Hilandaru, koji je podigao zajedno sa svojim sinom Rastkom, monahom Savom, kog srpski narod slavi kao svog najvećeg prosvetitelja Svetog Savu.

Sava je njegove mošti preneo 1208. u Rašku, da bi nad njima izmirio stariju braću, budućeg kralja Stefana Prvovenčanog, i najstarijeg Vukana, koji su se borili za vlast. Mošti su mu položene u manastiru Studenica, njegovoj zadužbini, ali njegov lik prikazan je Pretpostavlja se da nema srpske crkve u kojoj nije prikazan njegov lik, a posvećena mu je i kapela u rezidenciji srpskog patrijarha u Beogradu.

Čuvar države, vere i jezika

Stefan Nemanja se smatra velikim srpskim državnikom, ktitorom, ali i čuvarom jezika. Upravo je njegov brat Miroslav naložio da se napiše naš najstariji i najvredniji jezički spomenik - Miroslavljevo jevanđelje.

Kako ga Srbi slave

Sveti Simeon Mirotočivi se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave - slavski kolač, koljivo i vino, i osveštanjem koje obavlja sveštenik. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan posna. Današnji praznik je nepokretan. Krsna je slava Patrijaršijske kapele.

Narodne priče i običaji

U spomen na Svetog Simona, održavali su se panađuri (vašari), a danas je to samo običaj u Valjevskoj Mionici. U narodu se o Stefanu Nemanji održalo predanje kao o zmajevitom čoveku, koje potiče od njegovih ratnih uspeha u borbama sa moćnom Vizantijom. Po predanju, bio je proždrljiv, jer se u njega bila uvukla ala, pa je bilo potrebno i nju hraniti.

Nemanja je za ručak jeo pečenog vola, u njemu pečenog ovna, u ovnu pečenu kokoš i u njoj pečeno jaje. Jednom o ručku, Nemanja je bio kod svog sina Svetog Save, i zatražio da ruča. Sava mu pružio poskuricu (pečat sa slavskog kolača), a ala zinula da je dohvati. Tada Sava zgrabi alu i baci je u more. Od tada Nemanja više nije bio proždrljiv.

U ckvenom kalendaru 26. fabruara osim što je Sveti Simeon Mirotočivi obeležava se i kao Bele poklade, koje su duboko ukorenjene u našoj tradiciji.

Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako danas Bele poklade - zadnji dan kada se jede mrsna hrana!

Već sutradan, u ponedeljak počinje Uskršnji post i vernici će se u narednih šest nedelja uzdržavati od hrane, pića, ali i loših misli i dela. Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.

Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza Belih poklada, treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od jaja, sira i drugih mlečnih prerađevina. Stari kažu da se na današnji dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se "omrse" tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Uskrsa. Takođe, poklade su vreme kada mlađi članovi porodice treba da "vode glavnu reč" - zbijaju se šale, organizuju se igranke i svi se zabavljaju.

U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada - mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih. Nakon toga, domaćin treba da "mačkare" časti - jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom.

Bele poklade su najsvečanije i najrasprotranjenije poklade u toku godine. Dobile su naziv po Beloj nedelji, a zovu se još i Velike poklade, Završne poklade, Sirne poklade... Poznate su i kao Proštene poklade - Proćke, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede. Smatra se da u period velikog posta treba ući bez greha i neraščišćenih računa.

U nekim srpskim selima Bele poklade su vreme kada zetovi obavezno moraju da obiđu tasta, taštu, kuma, starojka i traže "proćku" tj. oproštaj da mogu časno da započnu post. Kada uđu u kuću, oni treba da pozdrave tasta i kažu: "Oprosti dedo", a tast da odgovori: "Neka ti je prosto sinko".

U seoskim krajevima pokladni dan obavezno se završava velikom vatrom na glavnom trgu oko koje se okupljaju svi, pa uz šalu i dobro raspoloženje, teraju strah i zajedno ulaze u novi dan.

(EPK)