Vlastimir: Od ustanka do rata s Bugarima

Pojedini istoričari veruju da je ovaj knez stvorio prvu slobodnusrpsku državu, dovoljno jaku da odbije napad kana Presijama

Prvi srpski vladar o kojem je poznato više od pukog imena je Vlastimir. Iako je njegova stvarna titula misterija, većina istoričara ga naziva ili knezom (arhontom), ili županom, a prvu našu vladarsku dinastiju po njemu naziva Vlastimirovići.

Trijumf nad susedima

„Sve do vremena ovoga Vlastimira Bugari su živeli mirno sa Srbima, kao bliski susedi, voleći jedni druge, nalazeći se u službi i potčinjenosti prema carevima Romeja i primajući od njih dobročinstva. Tokom vladavine tog istog Vlastimira, zarati protiv Srba Presijam, arhont Bugarske, želeći da ih potčini, ali i ako ih je tukao tri godine, nije ništa postigao nego je čak izgubio i većinu svoje vojske“, piše vizantijski car Konstantin Porfirogenit.

Taj trogodišnji srpsko-bugarski rat vođen je sredinom devetog veka, najverovatnije između 848. i 851. godine i govori o snazi tadašnje države. Upravo zahvaljujući tom sukobu i činjenici da je kan Presijam vladao od 836. do 852. moguće je zaključiti da je Vlastimir vladao u sličnom periodu, kao i da je preminuo 851. godine.

Zanimljivo je da pojedini istoričari smatraju da je ratu prethodila pobuna protiv vlasti romejskog cara.

„Tako je od samoupravnih oblasti ustankom protiv Vizantije osnovana pod Vlastimirom prva slobodna srpska država. Vizantija, zauzeta u to doba sva teškom borbom sa Saracenima, nije imala ni snage ni vremena da spreči proklamovanje srpske državne nezavisnosti, ili da je, kad je već bila proklamovana, uništi. Ali obrazovanje srpske države nije išlo u račun ni Bugarima. Stoga su Bugari napali na novu srpsku državu. Opasnost je za Srbe bila velika, jer je trebalo odbijati napade dobro organizovane i dobro izvežbane bugarske vojske. Ali su šume i planine štitile one hrabre brđane, koji su tada prvi put branili svoju slobodu, i posle borbe, koja je trajala tri godine, neprijatelj je bio suzbijen. Tako je nova srpska država pokazala, odmah u početku svog života, mnogo žilavosti i sposobnosti za borbu“, piše Stanoje Stanojević u vidno romantizovanoj „Istoriji srpskog naroda“ (1908).

Širenje države

Ovaj rat doveo je do ponovnog naseljavanja utvrđenih mesta, koja su dugo bila u ruševinama, a zatim je došlo i do znatnog jačanja Srbije.

„U vreme Vlastimira, vlast srpskih knezova proširila se na drugu stranu dinarskog masiva. Pre sredine devetog veka, travunjski župan povezao se s vladalačkim rodom Srbije na taj način što se Krajina, sin župana Veloja, oženio ćerkom kneza Vlastimira. Svome zetu Vlastimir je dao titulu kneza i tako je osnovana lokalna travunjanska dinastija. Ova promena bila je moguća samo u uslovima vrhovne vlasti kneževa Srbije i imala je za cilj da tu vrhovnu vlast trajno obezbedi“, piše u „Istoriji srpskog naroda“ (1981).

Gusarenje po Jadranu

„Saraceni su ovladali svim morima u oblasti vizantijske imperije, pa su počeli ulaziti i u Jadransko more i pljačkati gradove u primorju. Tako su 841. godine opljačkali Budvu, Risan i Kotor. Ti napadi Saracena na Jadransko primorje trajali su nekoliko decenija; mletačka flota je više puta bivala od njih pobeđena, a Sloveni u primorju upotrebili su tu priliku kad je bezvlašće tamo otimalo maha da gusare na sve strane“, piše Stanoje Stanojević u „Istoriji srpskog naroda“ (1908).




Andrija Ivanović