Predstavljamo neke od naših župana, kneževa i kraljeva prednemanjićkog doba

Vladavina Vlastimirovih naslednika počela ubedljivom pobedom nad Bugarima, ali onda su usledili sukobi zbog trona

Uspon prve srpske države u 9. veku nastavljen je i posle smrti kneza ili župana Vlastimira. Vlast nad zemljom tada su nasledila njegova tri sina - najstariji i prvi među jednakima Mutimir, Strojimir i Gojnik, što je bilo uobičajeno i za slovenske države, ali i za rani srednji vek.

„Mutimir i njegova braća s prestolom su nasledili i rat s Bugarima, koji nisu mogli zaboraviti svoj poraz i borbu sa Srbima. Novi bugarski vladar Boris (852-889) hteo je da osveti poraz svoga oca i pošao je, uskoro posle Vlastimirove smrti, s velikom vojskom na Srbiju. Vojsku je vodio Borisov sin Vladimir. Pobednik u prvom ratu s Bugarskom, Vlastimir, bio je, istina, mrtav, ali bili su živi oni koji su s njim zajedno vojevali i pobeđivali, njegovi vojnici i njegove vojvode. Oni su i pri drugom bugarskom napadu, pod zapovedništvom Mutimira i njegove braće, pobedili Bugare i naneli im još mnogo veći poraz nego u prvom ratu“, piše Stanoje Stanojević u knjizi „Naši vladari“.

Poklon Borisu

Iako je to doba kad je Bugarska značajna sila na Balkanskom poluostrvu, sposobna da ozbiljno uzdrma Vizantiju, Srbija se pokazala kao značajan protivnik kanu Borisu, koji je kasnije primio hrišćanstvo i postao knez ili car Mihailo.

„Bugarska vojska bila je i ovoga puta razbijena i satrvena, sam vođ, Borisov sin Vladimir, bio je zarobljen i sa njime ceo njegov štab. Posle sklopljenog mira zarobljeni Bugari molili su Srbe da ih isprate do granice. Tu, na granici kod Rasa, Srbi i Bugari izmenjali su, u znak mira i prijateljstva, međusobno poklone. Mutimir je tom prilikom poklonio Borisu dva roba, dva sokola, dva psa i 90 koža“, piše Stanojević.

Zanimljivo je, navodi se u Istoriji srpskog naroda (1981), da su Bugari kasnije ove darove tumačili kao srpski danak. Iako je uspostavljen mir s Bugarskom, ova zemlja je uticala na Srbiju, što se najbolje videlo tokom unutrašnje krize u zemlji.

Oruđe u rukama

„Nastale su nesuglasice i borbe među Mutimirom i njegovom braćom. U toj borbi Mutimir se neverovatno oslonio na Bugarsku, i tražio je otuda potporu i pomoć protiv svoje braće. Svakako blagodareći toj pomoći, Mutimir je i pobedio svoju braću, zarobio ih i predao Bugarima. Kod sebe je zadržao samo Gojnikovog sina Petra, ali on uskoro pobegne u Hrvatsku. Posle toga Mutimir je, kako izgleda, mirno vladao sve do svoje smrti“, piše Stanojević.

Sukobi unutar srpskog vladarskog roda i odlazak mogućih naslednika vlasti u susedne zemlje uskoro su se pokazali kao nešto što je bilo veoma nepovoljno - oni su postali oruđe u rukama država koje su se borile za uticaj i vlast nad Srbijom.

HRIŠĆANSKA IMENA

O širenju hrišćanstva u to vreme nema podataka, ali pouzdan znak prihvatanja nove vere umesto stare paganske predstavlja pojava prvih hrišćanskih svetačkih imena.

„Hrišćanska imena u srpskom vladalačkom rodu javljaju se u generaciji unuka Vlastimirovih: nose ih najmlađi Mutimirov sin Stefan i najstariji Gojnikov sin Petar, koji su, po svoj prilici, rođeni u isto vreme, između 870. i 874. godine. Očevi ovih kneževića bili su, dakle, hrišćani u prvim godinama vladavine Vasilija I“, piše u Istoriji srpskog naroda (1981).



Andrija Ivanović