U Srbiji se ne vodi evidencija o dozama zračenja kojima su pacijenti bili izloženi tokom dijagnostikovanja i lečenja na nekom od medicinskih aparata.

Taj podatak se ne unosi ni u medicinski izveštaj, kao ni u istoriju bolesti.

U većini zemalja EU svako dete i svaka odrasla osoba imaju knjižice iz kojih se vidi kad, koliko puta i koje su doze jonizujućeg zračenja primili od najranijeg detinjstva pa nadalje.

snimak-zracenje-lekar-radiolog.jpg
Profimedia 

U Srbiji to, međutim, nije slučaj, ali zato postoji trend da se pacijenti snimaju na aparatima koji zrače i po nekoliko puta u pola godine.

Primera radi, samo jednim snimanjem abdomena na skeneru (CT) dobija se ista količina zračenja kao da je neko uradio 500 rengen snimaka pluća. Taj podatak, očigledno nikoga u Srbiji ne zabrinjava, s obzirom da iz godine u godinu imamo sve više snimanja na ovom aparatu, a pacijenti čak moraju da čekaju i po šest meseci kako bi došli na red za ovu dijagnostičku proceduru.

Inicijativa, da svi pacijenti koji budu zračeni dobiju radiološki pasoš, koji bi sprečio nepotrebno zračenje, i dalje stoji kao ideja u Agenciji za za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. Da bi se realizovao potrebno je još vremena. Do tada o ovome niko ne brine, jer zapravo i mali broj lekara vodi računa o tome koliko puta su pacijenti zračeni.

radiolog-zracenje-lekar.jpg
Profimedia 

Radiolog, dr Dušan Radaković objašnjava da je rendgensko snimanje štetno i da svako sledeće snimanje samo povećava dozu zračenja.

- Ne postoji tačna mera koliko puta bi pacijent mogao da snimi, na primer, pluća u toku godine. Međutim, u širim dijagnostičkim metodama doza zračenja koju pacijent primi u toku pregleda može da dostigne dozvoljeni nivo za šest meseci do godinu dana - upozorava dr Radaković.

On kaže da štetno dejstvo rendgenskog zračenja ne može momentalno da se izmeri, ali da može izazvati promene na DNK materijalu.

Savetuje da ovakve preglede treba izbegavati kad god je moguće ili ih treba raditi što ređe ili s prekidom od nekoliko meseci. Postoje manje štetni dijagnostički modaliteti koji ne zrače, kao što su ultrazvuk ili magnetna rezonanca, pa čak i pregled iskusnog lekara - kliničara koji bi do dijagnoze došao na manje štetan način.

U Ministarstvu zdravlja je rečeno da su prepoznali ovaj javno - zdravstvenu potrebu i da su spremni da preuzmu mere kako bi se to u najskorije vreme regulisalo, ali je potrebno da Agencija za jonizirajuće zračenje prvo usvoji Program radijacione sigurnosti i bezbednosti.

(Blic/Sonja Todorović)