Predstavljamo neke od naših župana, kneževa i kraljeva prednemanjićkog perioda

U sukobima za tron u prvoj srpskoj dinastiji pobeđivao je onaj koji je bio najspremniji na oštro kažnjavanje rođaka

Prva srpska srednjovekovna država nije imala stalne granice i nije poznavala pojam klasične prestonice. Ipak, jedna stvar je u njoj bila konstantna i zajednička sa kasnijom nemanjićkom Srbijom - borba za vlast sa brutalnim ishodom.

Bratoubilački sukobi

Prve beleške o sukobima zbog trona govore da je već Mutimir zbacio svoju braću Strojimira i Gojnika sa mesta suvladara i poslao ih u Bugarsku kao taoce. Kraj sebe je zadržao samo bratanca Petra Gojnikovića, koji je zatim pobegao u Hrvatsku i čekao pravi trenutak da se osveti.

„Mutimira je posle njegove smrti nasledio najstariji sin Pribislav. Zatim, posle jedne godine, Petar, sin Gojnikov, došao je iz Hrvatske te je proterao s vlasti svog rođaka Pribislava i njegova dva brata (Brana i Stefana), a oni su pobegli i došli u Hrvatsku. Tri godine kasnije Bran napadne Petra, ali je bio od njega pobeđen, zarobljen i oslepljen. Dve godine posle toga, Klonimir, sin Strojimirov, pobegao je iz Bugarske i on je došao i sa vojskom uđe u jedan od gradova Srbije, Dostiniku, s namerom da preotme vlast. Petar napadne i ubije ga i nastavi vladati još 20 godina“, piše vizantijski car Konstantin Porfirogenit.

Oslepljivanje je u to vreme bilo uobičajen vid kazne političkih protivnika. Preuzeto je iz Vizantije, pod čijim uticajem je Srbija i bila, a koristili su ga čak i kasniji vladari, poput kralja Milutina, koji je zbog pobune oslepeo sina Stefana. Cilj je bio da se pretendent onesposobi za vođenje države u vremenu u kojem je fizička snaga vladara bila važna, a već lomljenje noge dovoljan razlog za odlazak s trona.

Posle burnog početka, Petar (891-918) skoro je dve decenije vladao u miru, vešto balansirajući između Bugarske, koja je pod carem Simeonom stekla veliku moć, i Vizantije, koja je odbijala da podvije rep i povuče se.

Smrt u tamnici

„Mihajlo, arhont Zahumlja, radi ljubomore dojavi Simeonu da je car Vizantinaca podmitio kneza Petra da uzme Mađare sa sobom i da pođe protiv Bugarske. To je bilo u vreme kad se dogodila bitka kod Anhilaja (917), između Vizantinaca i Bugara. Simeon, izbezumljen ljutnjom, poslao je protiv Petra, kneza Srbije, Sigricu Teodora i pokojnog Marmena sa vojskom, a oni su uzeli sobom i mladog kneza Pavla, sina Branovog. Bugari su prevarno nastupili protiv kneza Srbije i pozivajući ga na vezu kumstva i jemčeći mu da oni neće od njih imati nikakvih nevolja i tako ga prevarili da izađe k njima i zatim ga odmah vezali i odveli u Bugarsku i on je tamo umro u tamnici“, piše Konstantin Porfirogenit.

Dinastički sukobi nastavljeni su i posle Petrovog pada, pa je Pavla Branovića, opet uz pomoć Bugara, smenio brat od strica Zaharija Pribisavljević.

KUMSTVO VLADARA

Konstantin Jireček u „Istoriji Srba“ navodi da je u ovo doba rane srpske države već značajan hrišćanski običaj kumstva:

„Kumstvo igra ulogu već u odnosima između bugarskoga cara Simeona i Petra Gojnikovića. Petar je bio u miru sa Simeonom i taj mir bio je učvršćen kumstvom. Kada je došlo do prekida, uđoše vojskovođe Simeonove u Srbiju, obmanuše kneza Petra sklapanjem novoga kumstva, ali ga na prevaru zarobiše“.


7 sutra... 5. ČASLAV KLONIMIROVIĆ

Andrija Ivanović

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(Kurir TV) SILA 2. epizoda - Poređenje ruskog S 300 i kineske kopije HQ-9