7 PRIČA O PRVIM SRPSKIM VLADARIMA Časlav Klonimirović: Pusta zemlja i pad dinastije
Predstavljamo neke od naših župana, kneževa i kraljeva prednemanjićkog doba
Bugarska cara Simeona (893-927) postala je najznačajnija sila na Balkanskom poluostrvu, pa ne iznenađuje što je njegova vojska srpske vladare dovodila na tron i skidala ga sa njega. Prvo su utamničili kneza Petra Gojnikovića, koji je umro u zatočeništvu, i na njegovo mesto doveli Pavla Branovića, a zatim su ga zamenili Zaharijom Pribisavljevićem.
Otmica naroda
„Zaharija raskine s Bugarima i kad je Simeon protiv njega poslao vojsku, on je ubio vojskovođe i poslao njihove glave caru Vizantije kao znakove pobede. Simeon posla drugu vojsku protiv Zaharije i s njima Časlava Klonimirovića. Tada se Zaharije uplaši te pobegne u Hrvatsku, a Bugari su poslali poruku županima da oni treba da dođu k njima i da prime Časlava za svog arhonta (kneza), ali su ih obećanjem prevarili i uzeli su sa sobom sveukupan narod, i stare i mlade, i odveli su ih u Bugarsku, a zemlja ostade pusta. Sedam godina kasnije Časlav je pobegao od Bugara sa još četvoricom i ušli su u Srbiju iz Preslava i našli su u zemlji ne više nego samo 50 ljudi, bez žena ili dece, koji su preživljavali lovom“, piše vizantijski car Konstantin Porfirogenit.
On dodaje, mada je teško verovati u njegovu objektivnost jer je to vreme njegove vlasti, da je Časlav „zaposeo zemlju“ i uz pomoć vizantijskog cara (misli na samog sebe) obnovio je i u nju vratio narod. Ova država bila je veća od one kojom je upravljao njegov pradeda Vlastimir, a pod Časlavom se za nju prvi put upotrebljava ime Srbija. To je bio period stabilnosti, a Časlav je vladao više od 30 godina (927-960). Ipak, ozbiljnu pretnju predstavljali su Mađari, a jedini izvor o tom periodu je Letopis popa Dukljanina, vrlo nepouzdan i problematičan.
„Dok je vladao kralj Časlav, ugarski knez Kiš dođe sa vojskom u Bosnu, pa je pljačkaše. Tada im se kralj suprotstavi u županiji Drini. Pošto se tu zače bitka, mladić Tihomil pohrli i ubije ugarskog kneza, pa mu odseče glavu i preda je kralju. Toga dana pade nebrojeno mnoštvo ugarskog naroda na mestu koje se zove Cvilino (kao cviljenje stoke; tako su tada cvileli Ugri, dok su ih ubijali kao svinje). Kad je pak kneževa žena saznala za smrt svoga muža, ode kod ugarskog kralja i zatraži od njega pomoć i vojsku da bi se osvetila. Dobivši veliku vojsku, pođe protiv Časlava i nađe ga u Sremu. Ugri provale noću u njegov šator, i zarobljen je kralj Časlav i svi njegovi srodnici, koje zapovedi Kišova žena da se vezanih ruku i nogu bace u Savu“, piše pop Dukljanin.
Slabljenje Srbije
Šta se dešavalo posle smrti srpskog vladara nije mnogo poznato, ali zna se da je Srbija znatno oslabila i da je verovatno to bio kraj dinastije Vlastimirovića iako postoje pojedine teorije da su Stefan Nemanja i njegova braća izdanci iste dinastije.
ARAPI: NAJHRABRIJI SU SRBI I HRVATI
Vladimir Ćorović beleži da „jedan arapski pisac piše za ovo vreme o Slovenima Balkanskog poluostrva“
„ On navodi da su zapadna plemena, Srbi i Hrvati, najhrabrija i da stanovnici onih krajeva zaziru od njih i traže njihovu zaštitu. Da nije njihove plemenske rascepkanosti i surevnjivosti, kako su smeli i odvažni, ‚ne bi se s njima mogao meriti po sili nijedan narod na svetu‘“, piše on.
7 sutra... Vojislav i ustanak u Duklji
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)