POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI Janković: Položaj žena bolji, ali diskriminacija postoji

BEOGRAD - Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da je 8. mart dobra prilika da se podsetimo koliko dugo godina traje borba za punu ravnopravnost žena.

Kako kaže, iz godinu u godinu, kroz praksu institucije poverenika, ispostavlja se da pritužbe za slučajeve diskriminacije najviše stižu od žena te da su one i dalje suočene sa diskriminacijom na tržištu rada, posebno nakon korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta.

ŽENSKA PARLAMENTARNA MREŽA: Žene u Srbiji nemaju ista prava kao muškarci

''Situacija se i dalje ne menja. U narednom periodu, kao država i društvo, naša institucija, ali i svi nadležni organi, moraće da učine puno više da te prepreke otklonimo i da stvorimo drugačiju klimu u kojoj će žena imati podšku za usklađivanje privatnog i poslovnog života'', rekla je Janković.

Poverenica ocenjuje i da na političkoj sceni ima mnogo veći broj žena u odnosu na prethodni period, ali da to još uvek ne odražava brojno stanje naše populacije. Ističe i da je i dalje mnogo manji broj preduzetnica u privatnom biznisu, da mnogo manje učestvuju u ekonomiji...Lošu sliku imamo i u poljoprivredi gde su žene retko vlasnice zemljišta, a učestvuju mnogo više u radu.

"Veliki problem je i nasilje nad ženama", upozorila je Janković dodajući da ta institucija veruje i daje punu podršku spovođenju Zakona o sprečavanju nasilja u porodici čija se puna primena očekuje uskoro.

''Žene su često dvostruko, pa i višestruko diskriminisane i to ne samo po osnovu toga što su žene nego i po osnovu invaliditeta, seksualnog opredeljenja, pripadnosti manjini... Njihov položaj je izrazito težak, sreću se češće sa brojnim preprekama i ne mogu da dostignu pun razvoj'', rekla je Janković.

Posebna savetnica potpredsednice Vlade i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Branka Drašković slaže se da se žene suočavaju sa teškoćama pri ulasku na tržište rada i kao primer navodi da je stopa zaposlenosti znatno niža kod žena (38,5 odsto), nego kod muškaraca (53,8 odsto).

Kako navodi, među neaktivnima koji ne traže posao zbog potrebe da se brine o deci ili starijim članovima porodice 96,1 odsto su žene.

''Ženska neaktivnost odražava neplaćeni rad u domaćinstvu. Iz tog razloga muškarci imaju svakodnevno nekoliko sati slobodnog vremena više od žena. To vreme oni mogu da koriste za obrazovanje, dalji profesionalni razvoj, odmor, hobi'', kaže Drašković.

Ističe i da su žene još uvek retko na pozicijama izvršne vlasti - ministarke, gradonačelnice, i u sektorima kao što su bezbednost, ekonomija, energetika, spoljna politika.

''Žena nema u upravnim odborima, a retko se nađu na pozicijama rukovođenja u javnim preduzećima i pravnim subjektima sa velikom finansijskom moći i profitabilnim delatnostima'', navodi Drašković.

Prema njenim rečima, uprkos tome što su obrazovane i što imaju i znanja i kapaciteta, potreba i interesa, žene ne učestvuju ravnopravno sa muškarcima u kreiranju ekonomske i razvojne politike.

''Zbog svoje reproduktivne uloge, one su češće od muškaraca diskriminisane na tržištu rada i na radnom mestu'', rekla je Drašković.

Ističe i da su žene veoma retko vlasnice nekretnina te da zato i ne mogu da pokrenu sopstveni biznis jer nisu kreditno sposobne.

''Zbog ovakvih pojava trpi celo društvo. Raste nezaposlenost, siromaštvo i nasilje, i smanjuje se mogućnost za brži ekonomski razvoj'', rekla je Drašković dodajući da su žene ozbiljan potencijal na tržištu rada.