ISPOVEST BEOGRADSKE DOMINO DAME: Poznati biznismeni mi plaćaju da im radim OVO!

Moje mušterije su najperverzniji ljudi koje možeš da zamisliš. Sve su to oženjeni, bogati beogradski biznismeni, samo naizgled ostvareni ljudi, koji mogu da imaju sve što požele. A opet, meni plaćaju 50 evra za ovo, kaže Izabela

- Imaš deset minuta za postavljanje pitanja, taman dok ne popijem čaj. Sve preko toga ti naplaćujem, kao da si mi mušterija – kaže mi Izabela, beogradska domino dama, kojoj muškarci plaćaju da ih muči i naziva robovima.

Posle samo te jedne rečenice jasno mi je zašto baš njoj muškarci plaćaju da ih zlostavlja. Tako ja to zovem jer mi je teško da shvatim većinu stvari koje sam pročitala i pogledala pripremajući se za ovaj razgovor.

– Kada popijem čaj, treba mu pola sata da počne da deluje. Zato ću sada pozvati jednog od mojih robova da dođe – prekida mi Izabela misli.

U trenutku mi ne pada na pamet ništa što bi ispijanje čaja povezalo sa dolaskom “roba”.

– Suviše si ti vanila (izraz za one koji ne vole sado-mazo) da bi to shvatila. Moje mušterije su najperverzniji ljudi koje možeš da zamisliš. Sve su to oženjeni, bogati beogradski biznismeni, samo naizgled ostvareni ljudi, koji mogu da imaju sve što požele. A opet, meni plaćaju 50 evra da im se po*erem u usta. I onda to moraju da pojedu. Ako ne pojedu sve, plaćaju još 20 evra kaznu – smeje se Izabela dok mi govori, a ja osećam neki podsmeh u glasu.

Nešto ozbiljnijim tonom mi dalje objašnjava da svi njeni klijenti imaju poseban telefon i karticu samo za dogovore s njom. Taj telefon žargonski zovu “robofon”. Svako jutro moraju da joj pošalju poruku: “Dobro jutro, gospodarice, ja sam tvoj rob”. Potom ona odlučuje s kim će se od njih videti tog dana.

- Dolazio mi je jedan sa štapom, potpuno slep. Svaki put mi tražio da ga prebijem za 30 evra. Ništa ne vidi, ali ga ja ipak prebijem. Nekad mi doda još 20 evra da se derem na njega dok mu curi krv od mojih udaraca prutom. Drugi me moli da ga tučem po testisima, da ga šutiram dok ne propi*a krv. To košta 50 evra – diktira mi hladno cenovnik usluga.

Oni najekstremniji joj plaćaju da im gura igle u penis u erekciji. Ili da ih cele urola u kuhinjsku foliju.

- Pali ih da se osećaju zarobljeno, mole me da ih zamotam tako da im prekinem krvotok. Jedna seansa traje pola sata. I to je sve što dobiju od mene, bez ikakvih seksualnih usluga. Ja sam domino, ne prostitutka – po prvi put od početka razgovora osećam da joj je glas smekšao i možda čak potrebu da mi se opravda.
A možda i umišljam.

– Nemoj da misliš da se od ovoga mnogo zarađuje. Mesečno najviše 1.000 evra. Ali, računaj da stalno moram sa ulažem u novu opremu za “mučenje”. I u moju garderobu, koja se uglavnom sastoji od kože koja prekriva malo, a otkriva skoro sve. Treba i živeti i diplomirati. I postati doktor jednog dana – objašnjava.
Ipak ne umišljam. Pravda se. Puštam je da nastavi.

– Iako nas u Beogradu ima mnogo, ja ne znam nijednu elitnu domino damu kojoj muškarci plaćaju 400 evra po seansi. Kada čuješ tako nešto, znaj da je reč o elitnim prostitutkama. Naše tržište je drugačije. Ovde moraš da paziš da nekome ne otmeš mušteriju jer, ako to uradiš, nema te više – govori mi najozbiljnijim glasom do sad.
Za razliku od stanova drugih domino dama, njen stan je izuzetno čist. Muškarci koji dođu prvi put, uglavnom se iznenade.

– To znači da su pre mene videli svašta. Iznenade se i kad vide koliko sam mlada. Imam samo 31 godinu. Žene koje se bave ovim poslom uglavnom imaju preko 40.

Zastaje. Osećam da ne treba da kažem ništa. Ćutimo neko vreme dok negde iz njenog stana pucketaju zvuci Betovenova “Mesečeve sonate”. Čujem kako ispija čaj i naslućujem šta će reći.

– Bila sam u vezi u kojoj sam ja bila robinja. I u toj poziciji me palilo sve ovo što ja sada radim muškarcima. A onda sam shvatila da mogu da zamenim uloge i da zaradim. Znaš one reklame po internetu “kako da zaradiš od kuće”? E, pa, ja sam doktorirala na zaradi od kuće – smeje se Izabela.

Prvi put od početka razgovora smejem se i ja.

– To je to. Rekla sam ti sve što treba da znaš. A sad idi da pišeš tekst zbog kog će me osuditi svi koji ga pročitaju. Briga me. Ja sam samo jedna zgodna, dugonoga plavuša koja radi ono što od mene traže, i to za prilično male pare – završava Izabela, buduća doktorka.

Dok se kratko pozdravljamo, iz njenog stana čujem zvono na ulaznim vratima. Prekida vezu, a ja ne mogu da se otrgnem razmišljanju šta se sada dešava u prostoru iz kog je do malopre dopirao Betoven.