Posle kapitulacije Jugoslavije, kralj i vlada su se u aprilu 1941. prvo sklonili u Ostrog, koji se zato može smatrati poslednjom prestonicom kraljevine

Arhimandrit Leontije potrošio je, dok ga Udba nije uhapsila, zlata iz rezervi Kraljevine Jugoslavije vrednog današnjih dva miliona evra

Posle kapitulacije Jugoslavije, kralj i vlada su se u aprilu 1941. prvo sklonili u Ostrog, koji se zato može smatrati poslednjom prestonicom kraljevine. Narednog dana su avionima sa Kapinog polja kraj Nikšića pobegli u Grčku. Zajedno sa njima putovale su i državne zlatne rezerve. Ni do danas nije tačno utvrđeno ko je koliko zlata izneo iz zemlje. U Nikšiću je bilo nešto manje od dvesta sanduka. Zbog male nosivosti aviona, vlada i generali su odneli 14, 16 ili 18. Italijani su, kad su okupirali Crnu Goru, zaplenili 176 sanduka ili 8.393 kilograma. A deset sanduka imalo je neobičnu sudbinu...

Ispovest

Tih dana maršal dvora Đuro Vukotić, zajedno sa činovnicima kraljevske kancelarije, dovezao je iz Nikšića i poverio na čuvanje igumanu manastira Ostrog, 63-godišnjem arhimandritu Leontiju (Mitroviću), deset sanduka sa kovanim zlatnim novcem, 15 vreća s papirnim novcem i 14 kofera sa zlatnim predmetima iz dvora, jednu sedefnu ogrlicu kraljice Marije i jednu sliku na platnu čiji je autor bio Rafael. Iguman je predmete sklonio u manastirsku riznicu, a sedam sanduka državnog zlata zakopao uz pomoć profesora sarajevske bogoslovije Andrije Koprivice, mesnog kafedžije Petra Koprivice i manastirskog šumara Ljuba Krulja.

Sedam dana kasnije došli su Nemci, igumana uhapsili i odneli tri sanduka zlata, svih 15 vreća s novčanicama, 11 sanduka dvorskih stvari i Rafaelovu sliku. Iguman je posle dva meseca pušten iz zatvora, vratio se u manastir, rat je trajao, pa se završio...

U leto 1952. supruga kafedžije Petra Koprivice otišla je u banju. Tu se upoznala i sprijateljila s nekom Beograđankom koja joj se požalila da nikako ne može da nabavi malo zlata da bi uredila zube. Ova joj je velikodušno ponudila da joj ona nabavi koliko god joj treba. Beograđanka je, međutim, bila supruga nekog važnog pripadnika Udbe, pa je klupko počelo da se odmotava. Petar Koprivica je odmah sve priznao, a kako i ne bi - kod njega je nađeno 25 kilograma suvog zlata! Progovorio je i uhapšeni iguman, koji kao da je jedva čekao da skine teret s duše...

Miš i brašno

Ispostavilo se da se on odmah po dolasku iz nemačkog zatvora prijavio okupatorima i da im je predao pet sanduka zlata. Od dva preostala, jedan su mu 1943 - rekao je iguman Leontije islednicima - uzeli četnici, a jedan su počeli da troše Petko Koprivica i on. Samo on je tokom rata i u posleratnim godinama - ako su onaj jedan sanduk zaista odneli četnici - raskrčmio 60 kg zlata, čija bi vrednost danas bila 2,1 milion evra! Iguman je, osim toga, za sebe zadržao i jednu vreću s papirnim novcem. Udba ga je poslala u zatvor, gde je odležao četiri godine. Kada ga je islednik pitao kako to da je proneverio povereno mu blago, izjavio je: „Ne može miš proći kroz vreću brašna a da mu barem rep ne ostane brašnjav...“

NOVAC DELJEN ŠAKOM I KAPOM

Papirni novac Kraljevine Jugoslavije deljen je svima koji su se tog aprila 1941. zatekli na improvizovanom aerodromu kod Nikšića. Vojnici su dobali po deset, podoficiri trideset, a oficiri pedeset hiljada dinara. Neraspodeljene banknote spakovane su u vreće i spaljene u obližnjoj pećini.