Predstavljamo legende o tajnom bogatstvu za kojim se i danas traga u Srbiji

Tvrdnje da su milioni zakopani u šumi oko aerodroma često inspirišu lovce na zlato, pa sa detektorima metala noću tragaju za blagom

Niko još nije izračunao koliko su para „zemunci“ napljačkali. Penzionisani pukovnik policije Mile Novaković u knjizi „Otmice zemunskog klana“ opisao je desetak najvećih otmica koje su izveli. Za otkup Milije Babovića uzeli su 11 miliona evra, za „vraćanje“ Miroslava Miškovića 7,5 miliona maraka... „Oni su do tada neviđenom metodom, nepoznatom u teoriji i praksi kriminala, uspevali da od porodica otetih izvuku ogroman novac“, kaže ovaj policajac. A gde su pljačke, gde novac od droge?

Bez prebijene pare

Prema saopštenju policije, Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum u trenutku pogibije u Meljaku kod sebe nisu imali ni prebijene pare. Ni u Šiptarovoj kući u Šilerovoj, koja je srušena posle ubistva Zorana Đinđića, nisu nađene nikakve pare, a nikada nije pronađen nikakav račun ili bankarski sef koji je pripadao nekome od „zemunaca“.

Mile Novaković drugim povodom rekao je: „Pravilo ‚zemunaca‘ bilo je: ako ne znaš šta ćeš s parama, zakopaj ih! Sigurno ih nisu držali u trezorima švajcarskih banaka. Verovatno je posle akcije ‚Sablja‘ ostao neki novac, a čini se da je njegovu tačnu lokaciju znao samo ubijeni svedok-saradnik Zoran Vukojević Vuk. Način na koji je mučen pokazuje da otmičari nisu hteli smrt, već informaciju...“
7-prica-o-skrivenom-blagu-zemunski-klan.jpg
Stefan Jokić 

Zoran Vukojević otet je 3. juna 2006. Prebijen je i rezan nožem, a zatim je, još živ, umotan u celofan, zapaljen i bačen u jamu. Tako zapaljen puzao je još nekih 50 metara. Telo je nađeno nedaleko od aerodroma Beograd, u šumi pored auto-puta.

Jedan član ove bande, Miloš Simović, osuđen na 40 godina zatvora za ubistvo premijera i druge zločine, 2011. ponudio je vlastima da pokaže tačnu lokaciju na kojoj je, navodno, s bratom Aleksandrom 2002, po Šiptarovom naređenju, zakopao 22 miliona evra i više od deset kilograma zlatnika. Posle hapšenja u Hrvatskoj 2010. godine, i Sretko Kalinić nudio je „precizne mape mesta gde je skriveno blago“ u zamenu za povlašćeni status. Sve doskoro, tužilaštvo se nije javno izjašnjavalo o ovome. Tek nedavno procurila je vest da su istražitelji došli do podataka koji ukazuju da je mafijaško blago skriveno najverovatnije u šumi koja okružuje aerodrom „Nikola Tesla“.

Potraga oko Surčina

I razmišljanja Mileta Novakovića upućuju na istu lokaciju: „Deo para sigurno je potrošen jer su preživeli članovi klana godinama bili u bekstvu, a to je veoma skupo zanimanje... Sasvim je moguće da se preostali keš nalazi negde u šumi preko puta piste u Surčinu, s desne strane auto-puta. To je bilo njihovo ‚omiljeno‘ mesto, tamo su zakopali brojne leševe.“

Kakve su šanse da se ovo blago nađe?

Pre dve godine u pomenutoj šumi pojavili su se nepoznati ljudi s detektorima za metal. Navodno su se i sami Surčinci upustili u potragu. Pre će, međutim, biti da je reč o izmišljenim vestima. Jer još teže pitanje od prethodnog je: „Kakve su šanse da nalazač zemunskog blaga poživi da blago potroši?“

BASNOSLOVNE SUME

Vlada Srbije u vreme „Sablje“ saopštila je da se bogatstvo „zemunskog klana“ meri stotinama miliona evra. A prema procenama francuske policije, vođe ovog zločinačkog udruženja uoči hapšenja u Parizu u maju 2001. dnevno su trošile više od 50.000 dolara.


7 od sutra... Sedam priča iz „Vidimo se u čitulji, 20 godina posle“

Momčilo Petrović