Vrlo je važno da imamo redovne davaoce krvi, jer pored toga što pomažu drugima, oni su i najzdraviji deo stanovništva pošto se njihovo zdravlje stalno proverava, naglasila direktorka Republičkog Instituta za transfuziju krvi primarijus dr Snežana Srzentić

BEOGRAD - Uličnim manifestacijama i propagadnom kampanjom pod sloganom "Svaki davalac krvi je heroj" danas će biti obeležen Svetski dan davalaca krvi.

Centralna proslava će biti održana u Seulu, a domaćini su Crveni krst i Ministarstvo zdravlja Republike Koreje. Uličnim manifestacijama, koje će biti održane širom sveta, biće odato priznanje nesebičnim pojedincima, diskretnim herojima naše svakidašnjice koji svoju krv daruju nepoznatim osobama.

Institut za transfuziju krvi zajedno sa Crvenim krstom Srbije, a uz podršku Ministarstva zdravlja, organizuje centralnu manifestaciju na beogradskom Trgu Republike s početkom u 12 časova.

Uz pomoć mreže Crvenog krsta, slične manifestacije će biti organizovane i na centralnim trgovima 182 mesta u Srbiji. Volonteri, saradnici i davaoci krvi će toga dana razgovarati s građanima i deliti odgovarajući materijal s objašnjenjima o značaju davalaštva krvi i uz pozive da postanu dobrovoljni davaoci.

Za svetski dan davalaca krvi uzet je 14. jun, datum rođenja Karla Lajštajnera, pronalazača osnovnih krvnih grupa, što je omogućilo početak bezbedne transfuzije. Na predlog Svetske zdravstvene organizacije, taj dan je u svetu počeo da se obeležava 2004. godine, a u Srbiji godinu dana kasnije. Posvećen je milionima ljudi koji dobrovoljno, anonimno i nenagrađeno daju krv spasavajući tako svaki dan hiljade života.

U Srbiji je poslednjih godina u stalnom porastu broj davanja i dobrovoljnih davalaca krvi, izjavila je direktorka Republičkog Instituta za transfuziju krvi primarijus dr Snežana Srzentić.

"Dnevne potrebe u Srbiji iznose oko 1.000 jedinica krvi, s tim što su u Beogradu ogromne - od 350 do 400 jedinica", navela je Srzentić i istakla da je lani prosek učešća davalaca krvi u Srbiji iznosio 3,5 odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika, što je i dalje manje od svetskog proseka od 4,5 odsto.

Institut sa svojim transfuziološkim ustanovama i Crveni krst Srbije puno su radili na podizanju svesti građana o potrebi davanja krvi, pa je stalno povećavan broj davanja.

"Prošle godine smo prvi put od 2003. imali preko 60.000 davanja, a beležimo porast i u prvoj polovini ove godine, tako da smo dosad imali 1.223 davanja više nego u decembru 2011", precizirala je Srzentić.

Srzentić je objasnila da je vrlo važno da imamo redovne davaoce krvi, jer pored toga što pomažu drugima, oni su i najzdraviji deo stanovništva, pošto se njihovo zdravlje stalno proverava.

Ona je naglasila da je ponekad teško naći davaoca trombocita, zato što su trombociti ćelije krvi koje žive pet dana i objasnila da se nekad, posebno kod dece i pacijenata sa malignim bolestima krvi posle primanja citostatika daje terapijska doza trombocita.

U Srbiji je Zavod za transfuziju krvi počeo s prikupljanjem krvi u vreme odbrane Beograda 1944. godine, a zajedno sa Crvenim krstom Srbije od 1952. organizovano radi na motivaciji ljudi da postanu davaoci krvi i na održanju broja davalaca krvi. Za proteklih 60 godina prikupljeno je više od 2,5 miliona jedinica krvi i tako spaseni mnogi životi.