Sadašnji vlasnik TV Hepi našao se svojevremeno na meti klana jer je ranije stečeni imetak među prvima uložio u legalne privredne tokove

Zemunci“ su 2001. shvatili da otmice imućnih građana mogu da im za kratko vreme donesu neuporedivo više novca nego drugi poslovi kojima su se bavili. I rizik da će biti uhvaćeni bio je manji, jer su, osim Legijine logistike, i u policiji imali doušnike.

Grubo

„Broj otmica koje je izvršio ‚zemunski klan‘ nikada pouzdano nije ustanovljen“, piše u knjizi „Vidimo se u čitulji, dvadeset godina posle“ Vojislav Tufegdžić. „Započeli su s otmicama ljudi iz kriminogene sredine i veoma grubo od njih iznuđivali novac, izmišljajući razloge tobožnjeg dugovanja. Otete su zatvarali i mučili, a posle ispunjenih zahteva puštali. Većina ovih slučajeva nije prijavljivana policiji. Zadobijene povrede oštećeni su pravdali drugim razlozima. Ispostavilo se da su svi vrlo dobro znali kojoj su organizaciji dopali u ruke, kao i da država u to vreme nije imala snage, znanja, pa ni želje da joj se suprotstavi. Uostalom, organizaciju su sačinjavali kriminalci koji su intenzivno prijateljevali s uticajnim pojedincima iz vrha države. Među otetima, o čemu ne postoje pisani tragovi, bio je i Predrag Ranković Peconi, svojevremeno blizak prijatelj vođe „surčinaca“ Ljubiše Buhe Čumeta. Posle plaćanja otkupa, navodno u visini od pola miliona tadašnjih nemačkih maraka, Ranković se povukao i angažovao veliko obezbeđenje. Na meti klana našao se zbog toga što je ranije stečeni imetak među prvima uložio u legalne privredne tokove i veoma uspešno poslovao.“

Na spisku za otmice nalazila su se mnoga poznata imena: Milan Janković Cepter, članovi porodice Karić, Željko Mitrović, Dragan Džajić, a prva prijavljena žrtva (novembar 2000) bio je Vuk Bajrušević. Njegova sestra Bojana bila je udata za Vladu Kovačevića Trefa, ortaka Marka Miloševića u poslovima s fri-šopovima. Od traženih pet miliona maraka, posle 20 dana dobili su milion i po, a novac su prebrojali i podelili u Čumetovoj Kotobanji u Surčinu... Legija je za sebe uzeo polovinu, a drugu su podelili svi ostali.

Dva miliona

U januaru 2001. otet je Dragoslav Vuković, a njegov brat Dragan za samo pet sati skupio je tražena dva miliona maraka. Ispostavilo se, međutim, da je takva brzina bila pogrešna - „zemunci“ su zaključili da ima još novca, pa su nedelju dana kasnije tražili još. Tek tada Vukovići su otmicu prijavili policiji. Samo šest dana kasnije otet je u Subotici Milenko Aleksić. Mislili su da je vlasnik „Interšpeda“ i tražili od njega deset miliona maraka, a kad su shvatili da je samo direktor, pristali su da im isplati 150.000 DEM. Najveću medijsku pažnju privukla je otmica Miroslava Miškovića, pošto su prethodno pokušali otmicu njegovog sina Marka. Ona im je donela 7,5 miliona maraka, ali je bila i poslednji poduhvat te vrste. Uhapšeni su u Parizu i vraćeni u zemlju, ali su intervencijom političara oslobođeni.

Posle su ubili Zorana Đinđića.

OTMIČARI BRENINOG SINA NEPOZNATI

Osmogodišnji Stefan, sin Brene i Bobe Živojinovića, otet je 23. novembra 2000. godine. Roditelji su za njega platili otkup od dva i po miliona maraka, ali otmičari nikada nisu otkriveni. Iako se desio u vreme najveće aktivnosti „zemunskog klana“, ovaj zločin se ne pripisuje njima.


Momčilo Petrović

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Kurir TV: Pretraga za osumnjičenim koji je pucao na Predraga Rankovića Peconija