OD NJEGA JE ZAZIRAO CEO SVET, A ON SE PLAŠIO NJE: Tito od Jovanke BEŽAO iz kuće u PIDŽAMI i PAPUČAMA
Jovanka se ponašala poput kraljice, nametala svoju volju u svim mogućim situacijama, bila osorna, teška, zla, prema mišljenju nekih lekara, paranoična.
"Bila sam okružena njegovom velikom pažnjom. Ne mogu da se požalim na Titovo ponašanje prema meni, tih poslednjih dana. Bio je vrlo korektan. On je mene voleo, onako iskreno...Znao je da bude pažljiv. Puno sam puta pričala o tome kako je dvadeset i više godina svakog jutra kuvao kafu meni i sebi. Imali smo poslugu, konobare, sve to. Ali ne, on bi to napravio i meni doneo. Volela sam ujutru da spavam i on bi to svakog dan uradio. Rano se dizao, uzimao novine. Dvadeset godina je to činio za mene", rekla je Jovanka jednoj poznatoj beogradskoj novinarki koja je imala priliku da uđe u njen dom.
Ponašala se poput kraljice, iz dokumenta koje je sastavila posebna komisija Saveza komunista Jugoslavije (uz saradnju tajne policije), a koji je u SFRJ mogao videti samo mali broj ljudi.
Jovanka Broz je bila elementarna nepogoda za većinu Titovih saradnika, a često i za njega samog.
Ponašala se poput kraljice, nametala svoju volju u svim mogućim situacijama, bila osorna, teška, zla, prema mišljenju nekih lekara, paranoična. Nisu mogli da joj se suprotstave. Onaj ko bi to učinio, bio bi smaknut.
Najveći neprijatelj bio joj je general Ivan Mišković, moćni šef jugoslovenske tajne službe, kojeg je na kraju koštala vojne karijere.
Jovanki se u mnogim situacijama nije mogao suprotstaviti ni njen suprug.
U “Beloj knjizi” (službeni naziv je “Ponašanje i delovanje Jovanke Broz do 1974. godine/ do obrazovanja komisije SKJ”), izneseno je nekoliko zapanjujućih podataka u prilog toj tezi.
Josip Broz Tito, prema iskazu Nikole Ljubičića, bivšeg saveznog ministra obrane, naspram Jovanke nije bio trostruki narodni heroj.
Tito je zatražio razvod
“Ljubičić kaže da je predsednik Republike očekivao da će vreme, i to što nije sa Jovankom Broz, uticati da ona promeni svoje držanje te da je zato povremeno dolazio u Užičku 15. Jednom prilikom kad je došao Jovanka Broz je toliko vikala i grdila ga da je predsednik bio primoran - kad je ona popodne zaspala - pozvao je ađutanta, generalmajora Marka Rapu, i lekara da ga, pošto je bio bolestan, u pidžami izvedu iz kuće i prebace u Beli dvor”.
Kad se Tito vratio iz Kine 1978. godine, s putovanja na koje je otišao sam jer je Jovanka postavljala neprihvatljive uslove, doneo joj je poklon. Jovanka je poklon bacila na - supruga! Tu je građanin Josip Broz doneo odluku o razvodu. O tome je tada nagađala cela Jugoslavija, ali stvarne razloge razlaza znali su samo retki.
Maltretirala ga je noću
Nikola Ljubičić tvrdi kako je Jovanka na Tita vršila nepodnošljivi pritisak kad je reč o kadrovima. U vezi s tim sledi jedna gotovo neverovatna epizoda: “Ističe, takođe, da mu se Tito u nekoliko navrata žalio kako ga Jovanka Broz noću maltretira, kako je dolazila u njegovu spavaću sobu te celu noć vršila pritisak na njega u pogledu kadrovskih i drugih pitanja ne dopuštajući mu da spava, da je povremeno vređala i njega te da je često bio prisiljen da se zaključa u kupatilo i tako dočeka jutro”.
Poverio se: "Ne mogu da živim od nje"
Heroj Sutjeske i Neretve, čovek na koga je Hitler slao Ota Skorzenija, div koji je Staljinu rekao: “Ne!”, morao je da beži u kupaonicu i spava u kadi pred nadmoćnom silom Jovanke Broz, žene po čijoj su volji “vrapci na Dedinju unapređeni u prepelice, a Pepeljuga u princezu. Stane Dolanc, opisao je istoj Komisiji Josipa Broza Tita kao - papučara.
“U raspravi na sednici Veća za zaštitu ustavnog poretka 23. maja 1980. godine, između ostalog, rekao je da je zajedno s Petrom Stambolićem bio prisutan kad je predsednik Republike u kućnim papučama pobegao iz Užičke 15 u Beli dvor. Te noći Predsednik ih je pozvao i zamolio da osiguraju da Jovanka Broz ne dolazi kod njega jer da on "ne može da živi’ od nje”.
Bio mekši nego što se misli
Stvari su tu, oko Tita, na jednom planu jasne, a na drugom sasvim protivurečne. Jasno je da mu se Jovanka popela na glavu. Nejasno je zašto jedan “despot” - ako je zaista i bio takav - nije stvar sredio despotski, nego se evakuisao u papučama i pidžami, sramoteći se naočigled Dvora? Ako je bio heroj, zašto stvar s Jovankom nije sredio junački - što god to značilo? Kakvu to sliku daje o Brozovu stvarnom karakteru? Iz niza svedočenja u ovoj knjizi videćemo: on je, privatno, bio puno mekši nego što se misli.
Bio je hedonista
Voleo je da bude voljen, popularan, obožavan. Bio je hedonista. Obračune s protivnicima prepuštao je drugima. Tito nije birao sukobe i ratove ako nije morao. Poznato je da nikad nije potpisao odluku o smrtnoj kazni. Te je odluke potpisivao Aleksandar Ranković, dok je bio na dužnosti. Josip Broz Tito potpisivao je samo aktove milosti. Žene su mu znale nametnuti jaram, a to ni Staljin nije uspeo. Jovanka je u tome očigledno bila najbolja.
Štura partijska biografija
Jovanku opisuje ovako: Do rata je živela u rodnom selu". Jovanka Budisavljević-Broz rođena je 7. decembra 1925. godine u selu Pećani, Titova Korenica, SR Hrvatska. Po nacionalnosti je Srpkinja. Završila je četiri razreda osnovne škole u rodnom selu, u kojem je živela do početka rata i bavila se uobičajenim poslovima u seljačkom domaćinstvu. Njen otac Mićo Budisavljević radio je u Americi i pred rat se vratio kući. Otac i majka su umrli tokom rata. U Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije učestvovala su joj dva brata, od kojih je jedan poginuo 1943. godine. Josip Broz Tito je aprila 1952. godine stupio u brak s Jovankom Budisavljević, koja je udajom uzela prezime svog supruga - Broz. Iz materijala s kojima se raspolaže proizlazi da je Jovanka Broz do 1958. godine obavljala uglavnom poslove u okviru svojih redovnih obveza supruge predsednika Republike.
Mešala se u kadrovska pitanja
Međutim, posle toga ona sve više utiče na kadrovska rešenja i odnose u rezidencijama predsednika Republike, a počinje više da se angažuje i u redovnim državničkim i političkim obvezama predsednika Republike te pokušava da utiče na određene odluke. Mešanje Jovanke Broz u kadrovska pitanja i njin odnos prema osoblju koje je radilo u rezidencijama najneposrednije je uticalo da pojedina radna mesta ili pojedine službe nisu popunjavane radnicima potrebnih profila stručnosti. To je uticalo da predsedniku Republike u to vreme nisu bili osigurani osnovni uslovi za obavljanje složenih i brojnih obaveza niti mu je bila osigurana odgovarajuća zdravstvena zaštita.
(Express)
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega