Zaposleni u fabrici „Goša“, u kojoj se zbog nemaštine nedavno obesio Dragan Mladenović, a koja je u vlasništvu slovačke firme „ŽOS Trnava“, stupili su u generalni štrajk jer im je firma dužna u proseku po 20 plata

Iako radimo po osam sati dnevno i više, već pet godina dobijamo platu od bednih 6.000-7.000 dinara mesečno. Svi smo u dugovima i kreditima! Švercovali smo se u autobusu dok smo u pet ujutro na minus 20 išli na posao kako bismo na kraju meseca dobili siću za koju ni hleb ne možemo da kupimo!

Ovo je potresan vapaj oko 360 radnika fabrike šinskih vozila „Goša“ iz Smederevske Palanke, koja je u vlasništvu slovačke firme „ŽOS Trnava“, a koji su u utorak stupili u generalni štrajk.

Njihov kolega Dragan Mladenović (56) obesio se 22. marta u fabričkom krugu sigurnosnim pojasom za visinske radove. Kolege kažu da je to učinio zbog hroničnog siromaštva i nemogućnosti da isplati dugovanja koja je napravio jer u „Goši“ nije primao platu. S Draganovim očajem se nose svi radnici ove nekada uspešne fabrike. I na njihovim licima vidi se strah, bespomoćnost, bes. Draganova smrt bila je kap koja je prelila čašu. Rešili su da prekinu s radom i pokušaju da ostvare svoja prava.
- Firma nam je dužna između 15 i 30 zarada, odnosno od 500.000 do više od milion dinara po čoveku. Od 2012. isplaćuju nam samo mali deo zarade, nekada je to 10 odsto, nekad 20, neki mesec ništa. Od 2014. nemamo ni overene zdravstvene knjižice. Radimo kao robovi, a na kraju meseca ne možemo da prehranimo decu - priča Bojan Đorđević, jedan od radnika „Goše“.

Zlatanu Ćiriću su struju u kući isključili na detetov prvi rođendan. Žive u mraku već četiri godine.
- Cepam drva kako bih preživeo. Ni sebi, ni drugima ne znam da objasnim zašto to kada radim i imam posao - ogorčen je on.

Roditelji su mu umrli kada je bio mali pa, kaže, nema od koga da pozajmi novac.
- Pare za prevoz, koje takođe nisu uplaćivali redovno, trošio sam za hleb. Na minus 25 sam 12 kilometara išao na biciklu kako bih uštedeo neki novac. Kao pas živim - ogorčen je Ćirić.

Zoran Zarić kaže da ih je Draganova smrt naterala da se bore da ne bi još neko završio kao on i još jedan kolega koji se takođe ubio pre dve godine.
- Dragan se žrtvovao za sve nas. Ovakvih žrtava više ne sme biti!

Od rukovodstva radnici nisu dobili nikakav odgovor, a kako se spekuliše, generalni direktor „Goše“, Slovak Ivan Hajmšild, napustio je Srbiju.

ČINJENICE

Od sjaja do bede
INSPEKCIJA DVA PUTA PISALA KAZNU

Fabrika „Goša“ je privatizovana 30. januara 2007. godine

Slovački „ŽOS Trnava A. S.“ platio ju je 1,8 miliona evra po tadašnjem kursu

„Goša“ je prodata putem javne aukcije, što je podrazumevalo da država novog vlasnika kontroliše svega dve godine

Za te dve godine tadašnja Agencija za privatizaciju utvrdila je da nije bilo kršenja ugovora

Slovački investitor ispunio je i ugovorenih 2.003.003 evra investicijaMeđutim, od 22. marta 2014. račun „Goše“ je u neprekidnoj blokadi

Iznos blokade je 602,9 miliona dinara, odnosno 4,8 miliona evra

Što se dugovanja tiče, „Goša“ ima oko dve milijarde dinara kratkoročnih kredita

Neispunjene obaveze prema dobavljačima u zemlji i inostranstvu su 72,6 miliona dinara

Inspektori Ministarstva rada su dva puta podnosili prijave protiv vlasnika „Goše“, ali sudski organi nisu odredili kaznu

Milan Vujičić, predsednik štrajkačkog odbora
ODMAH DA NAM ISPLATE PO 100.000 DINARA

Predsednik štrajkačkog odbora Milan Vujičić kaže da će radnici prekinuti štrajk kada se svakom od njih isplati 100.000 dinara.
- Takođe tražimo da nam se overe zdravstvene knjižice, da nam se poveže radni staž, da nam se redovno isplaćuju cele zarade. A onda ćemo se dogovoriti za ostala dugovanja - kaže Vujičić.

gosa-fabrika-gosa-smederevska-palanka-radnici-plate.jpg
Zorana Jevtić 

Finansijski direktor Saša Lazić
KRIVI DRŽAVA I EKONOMSKA KRIZA

Finansijski direktor „Goše“ Saša Lazić kaže da je fabrika 2007, kada je privatizovana, imala 625 radnika. U 2008. broj radnika se povećao na 1.000:
- Te 2008. fabrika je imala prihod od 40 miliona evra i bili smo proglašeni za izvoznika godine. Međutim, dolaskom ekonomske krize, situacija se promenila, što je rezultiralo da se 2010. otkažu poslovi u vrednosti od 30 miliona evra. Zbog dve neisplaćene zarade 2012. organizovan je štrajk, što nas je takođe koštalo nekih poslova. Za blokadu „Goše“ odgovorna je i država, odnosno „Železnice Srbije“, koje nisu overile fakture za 13 vagona koje im je „Goša“ remontovala.




RUŽICA KANTAR

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

VESTI KURIR TV 31.03.2017