Prvi ratni avion Srbiji su od svojih para kupili civili, gosti u kafani beogradskog hotela „Balkan“. Jedan od njih čak je i pilotirao tim avionom

Demonstracije letenja u Beogradu ostavile su veliki utisak na javnost, a njihova upotreba u ratu bila je omiljena tema i grupe komita, koji su se redovno okupljali u beogradskoj kafani „Balkan“.

Glavnu reč među njima vodio je Dragiša Stojadinović, sin negotinskog prote, koji je kao 18-godišnji gimnazijalac uoči mature 1904. iz Zaječara otišao u Makedoniju i kao komita učestvovao u najtežim bitkama s Turcima. Posle četovanja upisao je studije prava.

Izbegli bruku

Godine 1911. Dragiša je sa činovnikom Milivojem Jovanovićem i komitom Jovom Todorovićem napravio plan da nabave avion za drugove koji su i dalje ratovali u Makedoniji i na Kosovu. Kupili su motor i s konstruktorom aviona Mihajlom Merćepom, Srbinom iz Hrvatske, sklopili ugovor da im za šest miliona dinara napravi trup.

Rasklopljen avion koji su naručili Stojadinović i drugovi Merćep je u maju 1912. sa pilotom Dragutinom Novakom i dva mehaničara vozom iz Zagreba dopremio u Beograd.

Na dan najavljenog leta, na Banjicu su došli brojni uglednici i silan narod. Ali uoči samog poletanja Novak je odbio da poleti. Da bi sprečio bruku, u avion je ušao Dragiša!

Pričao je kasnije:

„Merćep mi je počeo objašnjavati da to nije prosta stvar; da je aparat udešen da odmah uzleti 30 metara u visinu; da se ne treba igrati itd... Meni je to bilo prvi put da sednem u aeroplan i uzimam u ruke avijatičarski volan. Kad je upaljen motor, ja sam ručicom davao gas sve više i više, čekajući da kazaljka dođe na 1.200. To nije išlo tako brzo, ali za to vreme, od jakog vetra, iz očiju šibale su mi suze kao kiša. Prosto sam jedva nazirao pred sobom. Blizu kraljeve tribine namestio se kinooperater s aparatom na velikom tronošcu, spreman da snima.

Nisam mislio ni na šta kad sam video kazaljku na 1.200 i podigao ruku za znak da puste aeroplan. Osetio sam kako je naglo pojurio i video da je aparat krenuo pravo na kinooperatera. Ovaj nesrećnik počeo je da okreće ručicu aparata, ali videći zlo, spodbi aparat i poče bežati ka tribini. Kad sam ga sustigao, on leže na zemlju sa aparatom i ja se pomirih i sa njegovom i sa svojom sudbinom. Jurio sam pravo na tribinu. Toliko sam mogao da kažem: ‚Ode sve do đavola!‚ Srećom, aparat sam od sebe okrete se ka Torlaku.“ Sleteo je tek lako oštetivši avion.

U hangaru

Ali „Merćepu komitskom“ nije bilo suđeno da učestvuje u borbama. Prvi balkanski rat zatekao ga je u hangaru na Banjici, gde je bio logor trećepozivaca, vojnika rezervista. Oni su vremenom očerupali aparat, da je na kraju od njega ostala smo drvena konstrukcija. Dragiša Stojadinović je na Solunskom frontu bio šef kinematografske sekcije Vrhovne komande. On i njegovi ljudi ostavili su snimke bojnog polja kod Kajmakčalana, zauzeća Bitolja i povratka Srba u Srbiju.

Filmove iz rata odneli su crvenoarmejci 1944. a za Stojadinovićem je ostala pisana zaostavština. Umro je u Beogradu 1968.

ZBOG ATENTATA U ZATVOR

U martu 1936. godine jedan pijani opozicioni poslanik u Skupštini Kraljevine Jugoslavije pucao je na predsednika vlade Milana Stojadinovića. Dragiša Stojadinović (nije bio u srodstvu s premijerom), kao pripadnik te opozicione grupe, bio je osuđen na pet godina zatvora. Odležao je tri.




Momčilo Petrović