(KURIR TV) PREŽIVEO KRVAVI PIR ALBANACA NA KOŠARAMA: Pukom srećom sam OSTAO ŽIV
Napad na karaulu Košare počeo je negde oko ponoći, na Veliki petak, te 1999. godine.
Tokom cele noći, između 8. i 9. aprila, protivnička atiljerija je gađala položaje na karauli Morina.
"Bombardovana je karaula Morine i položaj oko karaule Morine. Tako da je na neki način sva naša pažnja bila usmerena u tom pravcu, da bi ujutru oko 5 i 20 do 6 časova, jakom avio i artiljerijskom pripremom, bombardovana položaj i karaula Košare i onda je oko 6 sati, 6 i 15, posle njihove snažne artiljerijske i avio pripreme, počela kopnena agresija i od tog momenta počela bitka na Košarama", ispričao je pukovnik Duško Šljivančanin koji je ranjen tokom tog napada.
Pukovnik Šljivančanin ratni komandant 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa, priseće se momenta od pre 18 godina kada su udružene snage NATO, regularne vojske Albanije i albanskih terorista iz OVK otpočele su ofanzivu na karaulu Košare.
Tokom napada pukovnik Šljivančanin je ranjen i samo pukom srećom je preživeo dok je njegov vozač nastradao.
"Tada je ranjeno više starešina u lancu komandovanja, kada je počela bitka na Košarama, bili su bukvalno samo graničari i kada smo primili taj prvi udar, tri odlučujuće stvari, kako smo izdržali, na tolikom prostoru, mali broj vojnika da zaustavi njih...", priseća se Šljivančanin i nastavlja potresnu priču:
"Prilikom mog boravka na karauli Košare, kada sam se vraćao u selo Batuse da bih prihvatio ovu četu, koju je trebalo uvesti u borbu, jednostavno bila je ubačena jedna grupa, koja je sačekala, vozač je poginuo na licu mesta, ja sam pukom srećom ostao živ, a isped je bila postavljena protivtenkovska mina i kasnije vozilo koje je nama priteklo u pomoć je naletelo na tu protivtenkovsku minu i tada su stradali. Ta prva dva dana su bili najkritičniji momenti, komandovao je potpukovnik Dimčevski, odnosno rukovodio tim.
Kad se pomene ta bitka, prva slika koja čoveku prođe kroz glavu jesu jugoslovenski vojnici napadnuti deset puta većim brojem pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.
"Naši položaji su bili brižljivo birani. Kada je počela bitka na Košarama uputio sam odmah potpukovnika Dimčevskog na Košare i on je tada zaista, da kažemo vojnički rečeno, stabilizovao liniju. Na isturenom komandnom mestu, komanda Prištinskog korpusa, je tada bio potpukovnik Goran Jevtović, on je uputio jednu četu vojne policije koja je bila u rezervi.
Penzionisani potpukovnik Dragutin Dimčevski, zamenik komandanta 53. graničnog bataljona, jedan od dvojice ključnih ljudi za bitku na Košarama, prisetio se na napada.
" To su bili napada i iz vazduha i sa kopna, artiljerija je bila neverovatna i sve ostalo. Zaista je bio onaj pravi rat. I u tom napadu prvom, oni su bombardujući Rasa Košares, uspeli taj deo da osvoje. Uspeli da se izvuku prema Šabanit livadi, gde im je pružena prva pomoć. Graničari su neverovatno hrabro prihvatili mnogo nadmoćnijih neprijatelja, moja procena kada sam otišao, u jutarnjim časovima, na karaulu da ih je bilo preko 1500 , što se posle i dokazalo", ispričao je Dimčevski.
(EPK)
SANJAJTE VELIKE SNOVE, ČESTITAM VAM NA IZVRSNOSTI: Predsednik Vučić uručio ugovore mladim lekarima i tehničarima - Još osam doktora se vraća iz inostranstva