Reforma fonda podrazumeva smanjenje dotacije države za 18 odsto, ali nikako neće to uticati na visinu ili redovnu isplatu penzija, izjavila je direktorka Republičkog fonda PIO Dragana Kalinović

BEOGRAD - Direktorka Republičkog fonda PIO Dragana Kalinović izjavila je danas da reforma tog fonda podrazumeva i smanjenje dotacije države za 18 odsto, ali da to ni na koji način ne bi uticalo na visinu ili redovnost isplata penzija.

Kalinovićeva je precizirala da bi smanjenje dotacija uticalo na rashode, odnosno troškove koji proizlaze iz osnovne delatnosti i funkcionisanja penzionog sistema.

"Želimo da nas država posmatra kroz rashode koji stvarno proizlaze iz osnovne delatnosti i funkcionisanja penzionog sistema, a da se zdravstveno osiguranje, tuđa nega i pomoć, druga i treća kategorija invalida i penzije po posebnim propisima ne prikazuju u finansijskom planu Fonda. To bi dotacije države smanjilo sa sadašnjih 49 na 31 odsto", objasnila je direktorka Fonda PIO.

Prema njenim rečima, do tih pokazatelja došla je Radna grupa, koju čine članovi Upravnog odbora PIO fonda i stručne službe, a razmatran je period od 1995. do 2010. godine.

Kalinovićeva je posebno ukazala da reforma Fonda PIO ni na koji način ne bi uticala na visinu i redovnost isplata za najstarije sugrađane, već bi značila bolju organizaciju i bolje obavljanje osnovne delatnosti te institucije.

"Da bi predlozi Radne grupe bili realizovani, Fondu PIO je potrebna podrška nadležnog Ministarstva rada i socijalne politike, ali i Ministarstva finansija i vlade u celini jer bi to značilo i promenu Zakona o budžetu, budžetskom sistemu i Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju", precizirala je Kalinovićeva koja je, inače, ekonomista po struci.

Kao izvorne prihode Fonda PIO, ona je naznačila doprinose koje bi redovno trebalo da uplaćuju poslodavci. U tom delu je, kako je naglasila, neophodna bolja fiskalna disciplina, veća zaposlenost, ali i smanjenje sive ekonomije.

"To je nešto što može da poveća izvorne prihode Fonda, ali je sve to, ipak, u nadležnosti drugih organa i Fond tu ne može ništa da uradi. Ono što Fond može da uradi i već radi je da povećava prihode upravljajući svojom imovinom", rekla je Kalinovićeva.

Fond PIO raspolaže potencijalnom inovinom, pre svega rehabilitacionim centrima, čija valorizaciona vrednost do 2010. godine iznosi pola miliona evra, navela je direktorka Fonda PIO koji je, kako je rekla, u te objekte ulagao 70-ih, 80-ih i 90-ih godina prošlog veka.

"Još od 2006. godine smo u postupku za ostvarivanje prava nad našom imovinom. Onog momenta kada se pravosudno ona definiše kao naša i dodeli nam se na upravljanje, ostvarivanje prihoda bi automatski značilo smanjenje dotacija iz državnog budžeta", rekla je Kalinovićeva.

Ona je objasnila da bi u početku benefit bio mali, jer je reč o dugoročnoj meri, ali ga se zbog toga ne treba odreći."Pogrešno je zaključiti da sada, u ovom momentu, na kratak rok, čak i upravljanjem imovinom, može u nekom znatnom iznosu da se smanji dotacija budžeta", navela je Kalinovićeva.

Ona očekuje od pravosudnih organa da brzo zauzmu konačan stav da bi se, kako je rekla, mogli činiti drugi koraci. Kao primer je navela neke predmete koji na Vrhovnom sudu stoje i po nekoliko godina, a - kako kaže - svako dalje odlaganje dovodi do novih rashoda za koje nema opravdanja.

"Samim tim što smo ušli u postupak utvrđivanja vlasništva nad imovinom znači da imamo osnove i argumente da je Fond stvarao i ulagao u tu imovinu, na osnovu čega je i potražujemo", rekla je direktorka Fonda PIO.

Ona je istakla da ovako nedefinisani stav ne odgovara nikome jer podrazumeva rashode koji nikome ne odgovaraju i nemaju opravdanja."Ukoliko sud bude odlučio u korist Fonda i vrati mu imovinu, potrebno je pojasniti Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, odnosno definisati način upravljanja tom imovinom da ne bi bilo slobodnog tumačenja", poručila je Kalinovićeva.