Nemačko bombardovanju Beograda u aprilu 1941. godine u velikoj meri je poznato javnosti, ali se malo zna o herojskoj akciji pripadnika Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva koji su nakon napada na Beograd bombardovali ciljeve u Trećem rajhu.

Feldmaršal Aleksandar Ler je na suđenju posle rata rekao da su napadi kraljevske avijacije značajno usporili aktivnosti nemačke vojske.

Šestog aprila, u 6.30 ujutro, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Njihove vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći 234 bombardera i 120 lovaca. Avioni su poleteli iz Beča (Cvolfašing, Viner Nojštat, Aspang), Graca i Arada. Beograd je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. godine. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.
bombardovanje-beograd-napad-kraljevina-jugoslavija.jpg
Youtube Printscreen 

Događaji koji su usledili nisu toliko poznati, a reč je o kontraudaru pilota Kraljevskog vazduhoplovstva na ciljeve u Austriji, Mađarskoj, Albaniji...

Glavnu ulogu u priči imaju pripadnici Osmog bombarderskog puka, koji je 1941. godine bio stacioniran na vojnom aerodromu Rovine (Nova Topola, Banjaluka). Puk je pokrivao zonu dejstva u zapadnom delu Kraljevine Jugoslavije.

Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije je imalo u naoružanju 62 aviona "bristol blenhajm MK-1", i njima su bili opremljeni Prvi i Osmi bombarderski puk i Jedanaesta vazduhoplovna grupa za daljinsko izviđanje.
6.april-bombardovanje-nemacka-kraljevina-jugoslavija.jpg
Printscreen/Youtube 

Komandant Osmog puka Stanko Diklić je u skladu sa planom R-41, 6. aprila 1941. naredio da dva bombardera "bristol blenhajm" polete sa aerodroma Rovine, a za pratnju su im određena dva lovca tipa "hariken" sa obližnjeg aerodroma Aleksandrovac (koji je u ratu 1991–1995. bio takođe vojni aerodrom).

Plan R-41 je predviđao zadatke avijacije u slučaju prekida komunikacija sa komandom u Zemunu. Osmi bombarderski puk nije imao vezu sa Beogradom jer su komunikacije bile presečene u vojnom centru veze koji se nalazio u Zagrebu. Oficiri su za bombardovanje Beograda saznali putem radio-programa.

Prvi zadatak je izveden kako bi se usporila koncentracija trupa nemačke Druge armije. Za komandire-navigatore bombardera su određeni poručnik Ivan Salević i poručnik Ivan Pandža.
bombardovanje-beograd-napad-kraljevina-jugoslavija.jpg
Youtube Printscreen 

Dva Ivana poleću da osvete Beograd

U 14.40 su upaljeni motori dva bombardera na aerodromu Rovine. Posade su spremne da polete na prvi zadatak kojim će ući u istoriju. Bombardovaće Treći rajh, osvetiće Beograd, pokazaće Nemcima svoje borbeno raspoloženje.

Bombarderi su poleteli, a ubrzo zatim im se priključuju dva lovca tipa "hariken" kao zaštita. "Harikenima" su upravljali kapetan prve klase Janko Dobnikar i još jedan nepoznati oficir RVKJ.

Pandžin bombarder

Ivan Pandža je dao naređenje svom pilotu Karlu Murku da leti prema Murskoj Soboti. Iznad gradića Goričko, odakle ruta leta ulazi u vazdušni prostor Trećeg rajha (današnje Austrije), po naređenju komandira bombardera Ivana Pandže, pilot Murko naglo smanjuje visinu, kako bi pokušao da neprimećen dosegne cilj u Gracu i izvrši zadatak.
6.april-bombardovanje-nemacka-kraljevina-jugoslavija.jpg
Printscreen/Youtube 

"Naglo sam počeo da snižavam visinu. Prešli smo granicu u visini krošnji drveća, kako bi nas osmatrači teže uočili. Pravim nagli levi zaokret i snižavam avion u dolinu reke Rabe, čije obale će nas zaklanjati skoro do trenutka kada dođemo do cilja. Letimo i dalje iznad krošnji, dok vrhovi krošnji nestaju ispod mojih stopala. Sa leve strane, na putu koji je iznad nas, vidim ogromnu vojnu kolonu... Vidim mnogo tenkova. Ispod nas sam ugledao prugu iznad koje 'brišem' 380 kilometara na čas... Predgrađe... Teretna železnička stanica je ispred nas", napisao je Karlo Murko u svojoj ispovesti koja je objavljena u knjizi Bristol Blenheim, Yugoslav Story, autora Aleksandra Ognjevića, istoričara vazduhoplovstva.

Murko je naveo da je tada počeo da penje avion na 300 metara i da je dao znak komandiru Ivanu Pandži, koji će "za koju sekundu izbaciti bombe".
6.april-bombardovanje-nemacka-kraljevina-jugoslavija.jpg
Printscreen/Youtube 

"Prva bomba (od četiri, prim. aut.) je pala među vozila, druga na mrežu železničkih skretnica, gde se pojavio veliki krater. Treća bomba je pogodila dvospratno skladište. Četvrta bomba je preletela krov skladišta, te sam počeo naglo da idem u nagli penjući zaokret našim bombarderom, tako da nisam video gde je pala. Van sebe smo od uzbuđenja i zadovoljstva. Učinili smo to. Bombardovali smo Treći rajh! Ovo vam je za Beograd!", naveo je Murko.

Potom su krenuli prema Mariboru. Kada je spustio avion iznad krovova kuća, uočili su kolonu vojnih vozila.

"Pucali smo na njih iz mitraljeza. Napravili smo zaokret i ispalili još jedan rafal po koloni. Na kraju smo shvatili da nam je taj manevar niskog leta i spasao živote, jer su dva 'meseršmita Bf-109' uzletela sa tog aerodroma i pokušala da nas obore. Nestali smo im pred očima", napisao je Karlo Murko.

(Blic)