Mislili su da je dovoljno da se samo pojave pa će im narod prići da sruši komunizam, a kad su došli, i katolički sveštenici javljali su miliciji gde se kriju

Verujući da je nezadovoljstvo komunističkim vlastima u SFRJ toliko veliko da i mali podsticaj može da izazove pobunu, grupa od 19 pripadnika ustaške emigrantske organizacije Hrvatsko revolucionarno bratstvo (HRB) u leto 1972. upala je na teritoriju SFRJ kako bi izazvala ustanak.

Diverzija

HRB su osnovale ustaše koje su uspele da prebegnu u Austriju i Italiju i ova organizacija je bila odgovorna za 50 odsto svih terorističkih napada na Jugoslaviju.

Za pripremanu akciju većina boraca, kao i novac pristigli su iz Australije, a vojna obuka za njih organizovana je u Zapadnoj Nemačkoj. Ovoj akciji dali su konspirativni naziv „Feniks“, a uporedo su organizovane i akcije „Matilda“, čiji je cilj bio miniranje glavnog transformatora u Zagrebu, i „Krug“, gde su teroristi planirali da u beogradski vodovod ubace otrov.

Jugoslovensku granicu prešli su ilegalno 20. juna kod Dravograda u Sloveniji. Tu su zaustavili kamion „Radenske“ i naredili vozaču da ih vozi ka Bugojnu, u BiH.

Stigli su 22. juna, pustili vozača da ode, a oni u jednoj kapeli položili zakletvu i uputili se na planinu Radušu.
sfrj-teroristi.jpg
Foto: Printscreen


U međuvremenu, oslobođeni vozač kamiona javio je miliciji da je bio prinuđen da vozi veću grupu naoružanih ljudi. Jugoslavija u to vreme nije imala posebne antiterorističke jedinice, pa su na Radušu upućeni četa vojne policije, četa milicije i nekoliko hiljada pripadnika Teritorijalne odbrane iz Sarajeva - građana koji su prošli vojnu obuku. Celom akcijom komandovao je lično jugoslovenski ministar unutrašnjih poslova.

Prvi sukob sa ustašama desio se 25. juna, a već narednog dana grupa je morala da se podeli: četvorica su se odvojila i poginula, a glavnina se povukla u jednu pećinu. Tu je došla do izražaja nepripremljenost TO za ovakve situacije: frontalno su jurišali preko brisanog prostora ispred pećine, pa je samo tu poginulo osam teritorijalaca. Teroristi su se pod okriljem noći izvukli iz pećine i razišli kako bi lakše pobegli. Ispostavilo se da su njihove informacije o raspoloženju stanovništva u SFRJ bile pogrešne - seljaci, pa čak i neki katolički sveštenici, masovno su ih prijavljivali vlastima, pa su u narednih mesec dana svi likvidirani ili uhvaćeni.

Suđenje

Gotovo dva meseca trajali su sukobi terorista i jugoslovenskih oružanih snaga po planini Raduši. Do 28. jula je u okršajima s ovom grupom poginulo 15 pripadnika JNA, Teritorijalne odbrane i milicije, ali i 15 pripadnika ustaške grupe. Četvorica terorista su zarobljena. Njima je suđeno pred Vojnim sudom u Sarajevu u novembru iste te 1972. Sva četvorica su osuđena nasmrt. Trojica su streljana, a maloletnom Ludvigu Pavloviću smrtna kazna zamenjena je dvadesetogodišnjim zatvorom. Po dolasku Tuđmana na vlast, Pavlović je premešten u Hrvatsku i 1991. pušten iz zatvora. Priključio se hrvatskim paravojnim jedinicama i iste godine pod nejasnim okolnostima ubijen.

Piše Momčilo Petrović

USTAŠE SU VIDELE TITA

Prema nekim informacijama koje nikada nisu potvrđene, ustaše su imale „bliski susret“ sa Titom lično! Navodno, na putu Dravograd-Maribor nabasali su slučajno na predsednika SFRJ, koji se vraćao iz lova. Ali, priča se, pre nego što su se oporavili od iznenađenja, Titova limuzina se izgubila u daljini.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI U 14 SATI UŽIVO : Kada se tačno vraća zima u Srbiju?