Povrtar Bojan Andrijević iz niškog sela Lalinca ogorčen nebrigom države

Prvomajski praznik neće doneti predah Bojanu Andrijeviću (41), povrtaru iz niškog sela Lalinca jer je sezona prolećnih poljoprivrednih radova u jeku.

Bojan, njegova supruga, majka, otac, deda i deca posadili su povrće na dva hektara, a još hektar i po zasejan je žitaricama. Andrijevići generacijama žive od poljoprivrede, ali Bojan priznaje da bi želeo da njegova deca prekinu tradiciju.

- Težak je to posao, nema odmora osim u vreme verskih praznika, cele zime se priprema rasad, leti se sadi, bere i prodaje. Radimo od šest sati ujutro do devet uveče, ali mi teže od posla pada to što je robu teško prodati jer ljudi nemaju para - priča Andrijević, koga smo zatekli u jednom od njegovih osamnaest plastenika.

Andrijević zamera državi što ne pokazuje nikakvu brigu.

- Ono što me brine je to što kao ratar nemam nikakvu sigurnost. Prepušteni smo sami sebi, političari nas se sete samo pred izbore... Penzijski sistem nije dobro uređen, da je drugačije, garantujem da bi svaki poljoprivrednik plaćao osiguranje. Izračunao sam da državi treba da dam 30.000 evra da bih dočekao penziju, a onda bi trebalo da živim 95 godina da dobijem ono što sam dao - ogorčen je Bojan.

Baš to je razlog što ovaj Nišlija želi da njegova deca napuste zemljoradnju.