Ruske aristokrate izbegle pred Oktobarskom revolucijom prve su se kupale bez odeće, a ubrzo se ta praksa primila i među našim ljudima

Na početku prošlog veka nije bilo lako pocrneti na plaži. Veći deo kože kupača bio je pokriven odećom.

Od trikoa do „Evinog kostima“

U knjizi „A ondak je letio jeroplan nad Beogradom“ Aleksandar Deroko nam je ostavio sledeći opis: „Muškarci su imali poprečno štraftaste trikoe zakopčane spreda dugmićima, sa kratkim rukavčićima na mišicama, sa nogavicama često do kolena. Jedino baš sasvim dečurlija imali su gaćice, a ako neko nije imao svoje, mogao ih je dobiti i na kasi kupatila, a za svaki slučaj, da ih posle ne bi odneo, pisalo je pozadi krupno crno masnom bojom: Ukradeno iz kupatila Vlajka Dimitrijevića. Žene i devojke nosile su šešire protiv suvišnog sunca, a kostime od listera ili druge tkane materije i to iz dva dela, sa donjim delom čije su nogavice do ispod kolena.“

Ali ovo ne znači da se pored reka nisu mogle videti i potpuno goli ljudi. Posle Oktobarske revolucije 1917. u Srbiji se našlo dosta izbeglica iz Rusije visokog porekla i obrazovanja. Jednom rečju, emancipovanih. Oni su, naime, voleli da se kupaju goli. Članovi njihovog udruženja u Šapcu imali su svoje „slobodnije“ mesto za kupanje koje se plaćalo jedan dinar. Naravno, bilo je i nudista druge vrste, onih „prostih“. Uredništvo Šabačkog glasnika je tako 1922. moralo da digne glas: „Žale nam se građani koji idu na kupanje na Savu sa familijama da ima vojnika i nekih građana koji se kupaju bez kostima, i naročito gledaju da ulaze među ženske. Nama izgleda da ovo oni čine namerno, a znajući vrlo dobro starešine ovdašnje Vojničkog odreda, mi se nadamo da će to vojnicima zabraniti, a od civilne vlasti tražimo da se postave straže radi održavanja reda i ove i druge koji prave razne nezakonitosti i nerede, dostave i oštro kazne.“

Naši ljudi brzo su se ugledali na ruske izbeglice, pa je sredinom tridesetih godina formiran klub nudista u Novom Sadu. Njegovi članovi, pedesetak muškaraca i žena iz otmenih krugova društva, kupali su se na Dunavu na mestu koje se danas zove Mačkov sprud. Sve je počelo kad je nekoliko parova na jednoj adi usamljeno mesto okruženo vrbakom proglasilo za „ostrvo ljubavi“. Krug zainteresovanih za ovakvo druženje postepeno se širio, ali je do nagle ekspanzije došlo, beleži 1938. reporter novosadskog lista Dan, kad se pristalicama kupanja u „Evinom kostimu“ pridružilo nekoliko mladih i lepih devojaka. Osnivač kluba izjavio je reporteru: „Mi se sastajemo zbog ugodnih provoda i naši ‚teferiči‘ su veoma ugodni.“

Gospodski hirovi

U komentarima u drugim listovima moglo se pročitati da članovi ovog kluba „koriste usamljene zalive Dunava kod Mačkovog spruda za svoje besposličarske i gospodske hirove“. Zanimljivo je da Vojvodina nikad nije prestala da praktikuje nudizam. Osamdesetih godina u banji Junaković kod Apatina jednom nedeljno okupljale su se pristalice golišavog kupanja iz okolnih gradova.

GOLI NA VRŠAČKOM BREGU

Uprkos uvreženom mišljenju, nudizam nije obavezno povezan s kupanjem. Davne 1885. u Vršcu je osnovano udruženje čiji su članovi verovali u lekovitu moć sunca, vazduha i vode. Oni su se u zoru peli na Vršački breg, tamo svlačili i goli šetali po posebno napravljenim stazama, koje su bile obeležene na srpskom, nemačkom i mađarskom jeziku.


sutra... Kako je izgledao prvi srpski porno-film

Momčilo Petrović

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

ELITNA PROSTITUCIJA, EVO DOKAZA: Maca Diskrecija ugovara odnos sa političarem za pare