(KURIR TV) NJUZVIKOVA KONFERENCIJA O ENERGETICI: Stabilno tržište pokreće nove INVESTICIJE
Prva energetska konferencija magazina "Newsweek" održana je danas u Beogradu, a na njoj je bilo reči o najvažnijim temama za srpsku energetiku.
Konferencija koja je počela u 10 sati bavila se temama iz energetske efikasnosti i gasnog sektora, ali i investicijama u energetici kao šansi za pokretanje privrede.
Jedan od panela (od ukupno četiri) bavio se i temama u vezi sa strategijom srpske energetike.
Konferenciji su prisustvovali ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić kao i ljudi iz njegovog ministarstva, ali i predstavnici Agencije za energetiku, Udruženja za gas i Privredne komore Srbije.
Na konferenciji je govorio i izvršni direktor "Srbijagasa" Jovica Budimir kao i savetnik generalnog direktora Dragiša Martinović i zamenik direktora Bloka energetika NIS Igor Korać i direktor GasTeh Inđija Momir Antonić.
Okupljenima se obratio i Nebojša Lemajić, izvršni direktor za investicije JP "Transnafta Srbija" i Tomislav Mićović iz UNKS.
Tok konferencije pratite ovde:
10.10 - U uvodnom obraćanju prisutnima se obratio zamenik Newsweek Srbija Vojislav Tufegdžić.
U uvodnom obraćanju Vojislav Tufegdžić, zamenik gl. urednika Newsweek Srbija, rekao je da je povod za organizovanje ove konferencije da javnosti predstavi što širu i realniju sliku u srpskoj energetici.
“Verujem da ćemo u okviru četiri današnja panela svakako uspeti da odgovorimo na većinu pitanja o tome šta su stvarne, a šta nepotrebne prepreke u poboljšanju u energetici i kako to možemo prevazići”, rekao je on.
On je naglasio i projekte u energetici, navevši primer energetske efikasnosti u građevinarstvu i regulativu koja je Srbija donela. Tufegdžić je pozdravio okupljene u ime Newsweek-a i Adria Media Grupe.
10.16 - Potom se prisutnima obratio ministar rudarstva i energtike Aleksandar Antić.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da je naš energetski sektor od ključnog značaja za ukupan razvoj Srbije i da on treba da da neophodnu energiju za razvoj industrije.
On je naglasio da smo dobili novi zakon o energetici i usvojili strategiju.
“Srbija je poslednji veliki ozbiljan objekat izgradila 1991. godine i od tog perioda nije bilo objekata koji su trebali da prate ozbiljan idustrijski razvoj, a nismo uhvatili korak u korišćenju obnovljiih izvora i svega što čini energetski sistem održivim”, objasnio je on.
Ministar je naglasio da Srbija mora biti energetski sigurna, da mora obezbediti stabilnost snabdevanja građana i privrede, zbog čega mora imati agresivnu investicionu politiku.
“Srbija mora da obezbedi svu neophodnu energiju, zbog čega smo pokrenuli nekoliko krupnih i značajnih procesa kako bi takav sistem bio stabilan i bezbedan. Počeli smo da gradimo projekat “Kostolac B3”, što podrazumeva povećanje proizvodnje uglja u Drmnu sa 9 na 12 miliona tona godišnje”, rekao je on.
Ministar je naglasio da je kroz Zakon o energetici data ozbiljna pozivnica za sve koji hoće da investiraju u obnovljive izvore, dodavši da je proteklih godina dobijeno na mreži oko 80 megavata, a da se očekuje oko 500 megavata novih kapaciteta.
Antić je rekao da se ozbiljno radi i na projektima prenosa energije, čime se dobija mnogo bolja slika u elektroenergetskom sektoru.
“Energetska politika mora da se odvija u dva pravca. Oko 99 odsto naših energenata čini ugalj, zbog čega moramo da razvijamo kopove i obezbedimo da se investicije u taj sektor ozbiljno realizuju. Znate da oko 70 odsto električne energije proizvodimo iz uglja, tako da razvoj kopova mora biti u prioritetu. Ove godine ćemo imati na raspolaganju gotovo 250 miliona evra u budžetu za razvoj Kolubare. Oko 22 milijarde idu na nove investicije, a devet na održavanje, što će nam obezbediti otvaranje novih polja E, G i Radljevo”, rekao je ministar.
Antić je naglasio da se mora graditi i još novih objekata.
“Sve projekcije kažu da će Srbija već u narednim godinama imati potrebe za novom energijom. Ova vlada će predložiti takve projekte i probati da nađe partnere za takvu realizaciju”, rekao je Antić dodavši da se mora voditi računa i o hidro potencijalima.
On je pomenuo i gradnju Đerdapa 3, kao i gradnju TE Bistrica, za koju je rekao da bi sa svojih 600 megavata mogao da se vrlo dobro iskoristi i da je vrlo aktraktivna.
“Apslutno sam uveren da ćemo ostvariti ciljeve od 27 odsto u obnovljivim izvorima do 2020. godine. Imamo već 500 megavata u projektima koji su u toku, a imamo i ozbiljan potencijal u biomasi”, rekao je ministar.
Ministar je naglasio i da se mora ući u projekte energetske efikasnosti, ali je dodao da Srbija nema dovoljne količine nafte i gasa.
“Oko 75 odsto nafte i gasa uvozimo, pa moramo obezbediti infrastrukturu. Trenutno imamo pravac snabdevanja gasom samo iz Mađarske, a radili smo sa Bugarskom. Imamo grant od EU vredan 50 miliona evra, a posle moramo da nađemo i kako ćemo napuniti taj gasovod. Mi trenutno pratimo i Severni tok 2, kao i Turski tok, i sve su to šanse koje mogu i obezbediti sigurnost”, rekao je Antić.
On je rekao da Turski tok u ovoj fazi predstavlja samo gasovod koji obezbeđuje da budu povezane Rusija i Turska, a da li će se on dalje razvijati se vrlo pažljivo prati od strane ministarstva.
Antić je naglasio i da Srbija želi da otvori tržište za električnu energiju i gas, a da tržište još nije zaživelo zbog kontrolisane cene struje, ali da je to dobro po građane jer bi, u suprotnom, plaćali realnu cenu koja je mnogo veća.
10.41 - PANEL I “Izazovi strategije srpske energetike"
Sponzor panela - EPS, Moderator: Sandra Mališić, AMG
Učesnici:
1. Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju EPS
2. Mirjana Filipović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike
3. Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku
Moderator Sandra Mališić iz AMG-a rekla je da je segment uglja, jedan od segmenata i stvaranje energije u hidroelektranama. Ona je dodala i da poglavlje 15 o priključenju EU nije otvoreno, o čemu je takođe bilo reči na panelu.
Direktor Sektora za strategiju EPS Aleksandar Jakovljević rekao je da termoenergetski sektor ravnopravan učesnik i konkurent sa ostalim izvorima energije, uz primenu sve oštrijih mera koji se odnose na životnu sredinu. Naglasio je da ima zemalja koje više od Srbije koriste ugalj.
“Investirali smo preko 200 miliona, ali to nije dovoljno. U termoenergetskom sektoru treba da investiramo oko 600 a što se tiče životne sredine oko 400 miliona evra. Svesni smo obaveza koje Srbija prihvata što se tiče obaveza prema EU i na tome radimo”, rekao je on.
Jakovljević je rekao da je EPS u hidrosektoru bio usredsređen na modernizaciju hidrokapaciteta. Uloženo je oko 200 miliona evra a plani se ulaganje od još 600 miliona evra.
“Do sada smo revitaliziacijom dobili oko 150 novih megavata, što znači da imate nešto veći kapacitet. To omogućava kada je najveća potrošnja, bolje upravljate sistemom”, rekao je on.
Jakovljević je dodao da sa tih 800 miliona evra investicija će se dobiti stabilno snabdevanje u dužem periodu, pa će se pokriti oko trećine proizvodnje na ovaj način u Srbiji.
.
Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Mirjana Filipović rekla je da je poglavlje 15 u priključenju EU jedan od glavnih izazova što se tiče energetike.
“Izazov je stvaranje regionalnog tržišta gasa i električne energije, kao i restrukturiranje javnih preduzeća. Jako nam je bitno i da se ispoštuje regulative o zaštiti životne sredine, u šta se dosta mora ulagati u narednom periodu”, rekla je ona.
Filipovićeva je dodala da zakon omogućava da pored EPS-a svako drugi može da proizvodi struju u Srbiji, a da se otvara samo pitanje tržišne isplativosti.
“To znači da ako se vama isplati da gradite, možete doći i nije nikakav problem. Nije sve vezano da mora raditi EPS, mada su oni najveći. Strategija je dokument koji je spisak želja, a nama je najvažnije da se vidi šta smo mi to uradili”, rekla je ona.
Filipoviće je rekla da Srbija mora da ima obavezne rezerve nafte i derivata, što se trenutno pravi, a da je jedan od uslova priključivanja u EU i restrukturiranje “Srbijagasa”, o čemu se priča sa Unijom.
Sekretarka je naglasila da je EPS i energetska preduzeća dužna da Srbiju obezbede sa dovoljnom količinom energenata, a da je ministarstvo u obavezi da prati sigurnost snabdevanja tokom čitave godine, što u prethodnom periodu nije bilo slučaj pre donošenja novog zakona.
Filipovićeva je rekla da Srbija sada najteže pregovara sa zemljama koje su bile u Jugoslaviji, ali da smo lider u investicijama.
“Ostaje nam da se kod kuće uredimo da bi sami bili bolji”, zaključila je ona.
Član saveta Agencije za energetiku Ljiljana Hadžibabić rekla je da je cena struje u Srbiji niža od one koja bi za EPS bila ekonomski opravdana, ali da niko neće hteti da gradi u Srbiji ako nije fer cena.
“EPS sada može samo na delu tržišta da plasira po tržišnoj ceni. A oko 46 odsto prodaje kako može. Međutim, ostali snabdevači nisu zainteresovani za tržište gde ne mogu da revalorizuju svoj proizvod, a po ovoj ceni ne mogu da povrate svoje investicije” dodala je ona.
Hadžibabićeva je objasnila situaciju da kada bi EPS imao tržišnu cenu struje, prihod bi bio mnogo veći nego što je potrebno novca da se obezbedi pomoć najsiromašnijim slojevima, dodavši da je Srbija počela to da daje, ali da još uvek nema dovoljno novca u budžetu.
Ona je rekla da je Srbija dosta povezana energetski sa zemljama u regionu, mada je Srbija sedamdesetih imala čak viškove od 25 odsto električne energije. Međutim, to se vremenom “istopilo”.
“Dokle god smo mogli da sami gradimo, mi smo to radili. Ali je onda došla kriza pa smo se obraćali bankama. Međutim, oni su gledali gde ima povoljnijih projekata u okolnim zemljama gde su investirali. Cilj EU je da se izgradnja skupih objekata racionalizuje na nivou Evrope, a naš da budemo nezavisni od svih. A to ne ide lako, jer čak ni zemlje našeg regiona nisu na istom stepenu razvoja ni otvorene za povezivanje, koje je potrebno”, rekla je Hadžibabićeva.
11.43 - PANEL II “Prirodni gas - energent u ekspanziji”
Sponzor panela: JP Srbijagas Moderator: Ratko Femić, AMG
Učesnici:
1. Jovica Budimir, izvršni direktor za investicije JP Srbijagasa
2. Dragiša Martinović, savetnik generalnog direktora JP Srbijagasa
3. Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas
Na panelu “Prirodni gas - energent u ekspanziji” bilo je reči o kapacitetima i problemima u gasnoj privredi.
Panelista Ratko Femić iz AMG grupe naglasio je da je gradnja Turskog toka već započela, a na panelu je, između ostalog, bilo reči i o našim mogućnostima u gasnom biznisu.
Izvršni direktor za investicije “Srbijagasa” Jovica Budimir pričao je o strateškim investicijama u narednom periodu, a kao najvažniju naglasio proširenje skladišta u Banatskom dvoru.
“Smatramo da bi to što pre trebalo uraditi kako zbog potrošnje, tako i zbog mogućeg ukidanja pravca iz Ukrajine 2019. godine, i da bi trebalo povećati kapacitet sa 5 na 10 miliona kubika dnevno”, rekao je on.
Budimir je objasnio da ako bude ugašen gasni pravac preko Ukrajine, jedna od mogućnosti je proširenje Banatskog dvora ali i izgradnja gasovoda iz Bugarske, gde se najdalje otišlo. Za Srbiju je taj pravac isplativ, a EU je obećala da će dati 50 miliona evra.
“Interkonekcija sa Rumunijom je isto značajna jer oni imaju sopstvenog gasa, a sa naše strane je potrebno samo 6 km gasovoda dok je sa njihove 75 kilometara. Ali je Evropa za taj projekat obezbedila 200 miliona evra”, objasnio je Budimir dodavši da je 2019. godina jako blizu.
Budimir je rekao da će Srbija kada bude završen gasovod Severni tok moći da se snabdeva preko Nemačke i Mađarske, ali da se trenutno gradi i interkonekcija od Grčke do Bugarske i Rumunije, gde će Srbija moći da se nakači što je druga opcija u odnosu na Severni tok.
“Priča se i o LPG terminalu na Krku i navodno je 100 miliona evra obezbeđeno iz Evrope. Međutim, problem je da li Hrvatska ima kapacitete da taj gas preveze do Srbije, mada već imamo dogovor “na dugom štapu” o potpisivanju memoranduma o gradnji interkonekcije sa Hrvatskom. Tako da je nemoguće oročiti kada će se to desiti. Što se tiče interkonekcije sa Bugarskom ona mora da doživi i drugu i treću fazu, a mi smo trenutno na prvoj. A to je investicija od dodatnih 208 miliona evra”, rekao je Budimir.
Budimir je naglasio da Južni tok nije mrtav projekat i da bi Turski tok mogao biti deo toga, ako se obezbede politička podrška.
On je dodao da se trasa Turskog poklapa sa trasom Južnog toka poklapa oko dve trećine, ali da je ta trasa prilično komplikovana jer se radi u Crnom moru.
Budimir je rekao da se razmatraju i druge mogućnosti gradnje kapaciteta skladišta gasa u Vojvodini.
Savetnik generalnog direktora “Srbijagasa” Dragiša Martinović je objasnio da Srbija kupuje od “Gasproma” gas po formuli koja je povoljnija nego da kupuje na otvorenom tržištu. Važno je reći da će ovaj nivo cena sa malim korekcijama se zadržati tokom cele godine.
“Ako pogledate cene gasa za domaćinstva, videćete da je cena grejanja na gas isplativija od svih drugih. Gas je energent koji najviše pruža cenovno i daje veliki komfort. Imajući u vidu da će cena gasa biti stabilna u narednom periodu, on je veoma isplativ”, rekao je on.
Martinović je objasnio su prema najnovijim svetskim projekcijama, najveći broj naftaša projektuje stabilnost cena nafte.
On je rekao da Nemačka želi da od Ukrajine preuzme ulogu u kojoj bi Rusi, koji su do sada Ukrajincima plaćali proviziju za prenos, to plaćaju Nemcima.
Martinović je objasnio da nije realno očekivati da će se u skorijoj budućnosti pojaviti trgovci koji bi Srbiji ponudili nižu cenu gasa nego što sada kupujemo od “Gasproma”, zbog čega moramo biti oprezni kada se bude otvaralo tržište Srbije.
Martinović je rekao da Evropa poslednje tri godine beleži značajan gas potrošnje, što zbog ekologije i rasta kapaciteta industrije, tako i zbog lakoće korišćenja.
Predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić rekao je 21 vek zapravo vek gasa i da se sva energetika okreće ka prirodnom gasu, pa tako velike zemlje čak gase svoje nuklearne potencijale kako bi koristile ovaj energent.
On je dodao da se gas sve više koristi za proizvodnju električne energije, ali i za proizvodnju toplote.
“U Velikoj Britaniji 80 odsto gasa je u širokoj potrošnji, ali je kod nas 10 odsto i tu smo u zaostatku u odnosu na Evropu. To nije slučajno, jer smo mi u Jugoslaviji zadnji počeli da koristimo prirodni gas jer je politika bila da se koristi u Hrvatskoj i Sloveniji, a da se u Srbiji koristi ugalj jer mi imamo velike rezerve uglja”, objasnio je on.
On je pričao da je gasovod Južni tok, koji je trebalo da ide kroz Srbiju, politički stopiran što će se osetiti značajno posle 2019. godine.
“EU vodi svoju energetsku politiku, a to je ustvari politika SAD, da se što više blokira Rusija”, rekao je on i dodao da Rusija preko juga Evrope ne sme, po toj strategiji, da dostavi gas do nas.
Vuletić je dodao da prirodni gas smanjuje i efekat staklene bašte, nadovezujući se i na priču iskorišćenja uljnih škriljaca u Srbiji. On je objasnio da cena nafte koja bi se dobila iz aleksinačkih škriljaca ekonomski neopravdana jer je skuplja nego da kupujemo sirovu naftu na svetskom tržištu.
“To je jedna lepa priča, ali neostvariva na teritoriji Srbije”, rekao je on.
Vuletić je rekao da je Evropa prošle godine 19 odsto povećala isporuku ruskog gasa, što znači da Evropi treba gas. On je naglasio da je ukupni kapacitet mogućnosti tečnog prirodnog gasa svega šest odsto od ukupne svetske proizvodnje, tako da treba računati samo na onaj gas koji može da se dovede i to prirodni.
Vuletić se osvrnuo na Makronovu najavu gašenja termoelektrana, što znači da će potreba za gasom biti još veća u Evropi.
“Evropa ovakvom energetskom politikom seče granu kada je u pitanju prirodni gas. I zato tvrdim da će Južni tok da se gradi jer je Evropi potreban gas”, rekao je Vuletić i dodao da Evropa vodi energetsku politiku koja nije dobra.
Vuletić je naglasio da u Srbiji postoji i oko 1.000 vozila koji koriste prirodni gas, a da je cena 50 odsto niža nego benzina.
“Međutim, tu mora da postoji državna politika”, rekao je on dodavši da bi za korišćenje potrebno obezbediti punionice ali i dovoljan broj vozila kako bi sve bilo isplativo.
13.25 - PANEL III Energetska efikasnost - projekti za budućnost
Sponzor panela: NIS Moderator: Jelena Vukić, AMG
Učesnici:
1. Igor Korać, zamenik direktora Bloka energetika u NIS
2. Momir Antonić, direktor GasTeh Inđija
3. Ljubinko Savić, zamenik sekretara Udruženja za energetiku PKS
Na panelu “Energetska efikasnost - projekti za budućnost Jelena Vukić iz AMG-a rekla je da će tema panela biti komprimovani prirodni gas, ali i proizvodnja električne i toplotne energije u mini-gasnim elektranama.
Ona je podsetila i da je Srbija potpisala sporazum sa EU prema kome će morati da ima 27 odsto energije iz obnovljivih izvora 2020. godine, o čemu su pričali i drugi panelisti
Zamenik direktora Bloka energetika u NIS Igor Korać je rekao da je strategija ove kompanije da se iz naftno-gasne transformiše u energetsku kompaniju. On je objasnio da postoji 8 lokacija na kojima se nalaze postrojenja u kojima se proizvodi 14 megavata električne energije, u okviru NIS, a negde se proizvodi i toplotna energija koja se koristi za zagrevanje njihovih objekata.
On je predstavio elektrane u okviru kojih se proizvodi struja, a najnovija je elektrana Majdan, gde je prošle godine pušten i jedan novi objekat.
“Za potrošnju električne energije bi ove godine trebalo da bude potrošnja od 40 miliona kubika gasa, koji bi bi inače bio spaljen”, rekao je on.
Korać je naglasio i naftno-gasno polje Palić koji je pušten u rad 2014. godine, a gde je napravljeno postrojenje za punjenje prirodnog gasa koje koriste mnoge velike fabrike.
“U međuvremenu gradimo i jedan novi projekat koji treba da pustimo ovih dana, a ono što NIS radi jeste i maloprodaja prirodnog gasa na dve benzinske stanice u Novom Sadu i Čačku, gde značajno raste punjenje komprimovanog prirodnog gasa”, objasnio je on.
“Do kraja godine će i u Beogradu biti puštena jedna punionica na lokaciji Žarkovo 2, a do 2020 je planirano da bude 20 ovakvih stanica jer je gorivo ubedljivo najisplativije, dok je emisija izduvnih gasova ubedljivo manja u odnosu na dizel ili benzin”, rekao je on.
Korać je objasnio da će se proizvodnja struje biti segment na kome će NIS značajno raditi, a da kompanija mora da se orjentiše kao kompanija koja će energetskom efikasnošću podići ekonomsku isplativost poslovanja.
On je objasnio da su svih 14 kogeneracionih postrojenja koje je NIS napraivio, donosi dobit.
“Imali ste nešto što je išlo u atmosferu, a sada imate nešto što pravi električnu energiju koju koristite u sopstvenoj proizvodnji. Da imamo mogućnosti, napravili bi i 20 postrojenja”, rekao je on i dodao da je sada akcenat na komprimovanom prirodnom gasu.
Korać je rekao da je najvažnije da se industrija pokrene, pa će sama prepoznati koji energent želi da troši ali je naglasio da već postoji interesovanje stranih kompanija za komprimovani prirodni gas.
On je rekao da će ove godine startovati dva nova velika projekta. Prvi je izgradnja Te-To u Pančevu i to gasne, od 140 megavata i vetropark u Plandištu od 100 megavata.
Korać je rekao da je TNG još uvek jeftiniji od komprimovanog gasa, ali da sa jednim kilogramom više pređete nego sa TNG.
“Tako da je komprimovani gas, ustvari, ubedljivo najjeftiniji”, rekao je on.
Direktor GasTeh-a Inđija Momir Antonić je objasnio da se ta kompanija bavi proizvodnjom opreme za gasovita goriva, kao i projektovanjem i izradom.
“Može se reći da smo sa proizvodnjom opreme na prvom mestu”, rekao je on.
Antonić je naglasio da u svetu komprimovani prirodni gas se koristi za pokretanje vozila, a da u Srbiji već postoje i kamioni koji rade na ovaj gas, isto kao i fabrike.
“Broj automobila se značajno povećava, a ta potrošnja raste i do 50 odsto”, rekao je on.
Antonić je dodao da je potrošnja ovog gasa bila 50 miliona kubika prošle godine na nivou industrije. On je istakao i da deo fabrika u BiH radi na prirodni gas iz Srbije, naglasivši i da nikšićka železara radi na komprimovani prirodni gas.
“Komprimovanih prirodnim gasom dobijamo mogućnost da gas manjeg kvaliteta možemo potrošiti za industrijsku potrošnju”, rekao je on.
Antonić je objasnio da je potrošnja prirodnog gasa po građaninu u Srbiji 300 kubika godišnje, a da razvijene zemlje imaju i 10 puta veću.
“Mi smo tu videli tu tržišnu korist, isto kao i NIS a uložili smo oko 5 miliona evra. Zato se mi moramo boriti za svaki kubni metar i svakog potrošača. Samo u decembru je prodato 10 miliona tona komprimovanog gasa, a da toga nije bilo prodali bi 8 miliona propan-butana”, objasnio je Antonić i dodao da je ta proizvodnja visoka tokom grejnog perioda, ali i kod sušara jer 20 njih u Vojvodini koristi ovaj energent.
Zamenik sekretara Udruženja za energetiku PKS-a Ljubinko Savić rekao je da je “zelena energija” važna jer energetska sigurnost počiva na njoj.
“To su pre svega obnovljivi izvori, ali i kogenerativni projekti kao što je to radio NIS na svojim poljima. Kada govorimo o energetskoj sigurnosti, nas su učili da smo samodovoljni što se tiče energetskih resursa, ali to je važilo u vreme Jugoslavije. Danas je Srbija zavisna u prirodnog gasu oko 80 odsto, a u sirovoj nafti podmirujemo oko polovine potreba iz sopstvene proizvodnje. Ali takođe uvozimo i ugalj, iako nam se čini da smo u tom segmentu samodovoljni. Uvozi se gotovo sve za potrebe široke potrošnje, a i nešto za toplane”, rekao je on.
Savić je objasnio i da se gotovo 65 odsto energije proizvodi “prljavom tehnologijom”, odnosno iz uglja, pa će “zelena energija” u perspektivi biti sve dominantnija.
On je naglasio da je biomasa najveći potencijal Srbije, i da zauzima 61 odsto ukupnih bioizvora u našoj zemlji.
“Obnovljivi izvori jesu izbor Srbije, ne samo zbog energetske zajednice, već i zbog naših pokoljenja i onoga što ćemo im ostaviti. Moramo se okrenuti i nekim drugim resurisma, poput biomase ili termalnih voda. Biomasa su ostaci iz poljoprivrede, ali i ostaci iz šumske mase. Ona daje i mogućnost upošljavanja metalne industrije, gde će se zaposliti ljudi za pravljenje mašina za sagorevanje”, naglasio je on.
Savić je naglasio da je NIS polako prerastao iz naftne u energetsku kompaniju, čime Srbija može da se pohvali. On je dodao da je komprimovani prirodni gas preteča običnom prirodnom gasu, a da je u industrijskoj proizvodnji veoma značajan, i postoji mogućnost izvoza.
14.50 - PANEL IV “Investicije u energetici - šansa za pokretanje privrede”
Sponzor panela: KPMG
Moderator: Milica Jeremić, AMG
Učesnici:
1. Rastislav Kragić, samostalni savetnik Ministarstva energetike
2. Nebojša Lemajić, izvršni direktor za investicije i razvoj JP Transnafta Srbija
3. Tomislav Mićović, generalni sekretar UNKS
Na panelu “Investicije u energetici - šansa za pokretanje privrede” moderator Milica Jeremić rekla je da je do sada najveća investicija bila u Rafineriju Pančevo, naglasivši da je manje poznato o investicijama privatnog kapitala, o čemu je bilo reči na panelu.
Samostalni savetnik Ministarstva energetike Rastislav Kragić rekao je da je trenutno u pripremi regulativa za biogoriva, ali da je to dosta zahtevno
“Ono mora da bude verifikovano po evropskim direktivama, a čitav taj sistem polazi od definicije same sirovine. Samo to što zadovolji standarde koji se tiču proizvodnje ugljen-dioksida, može da se smatra sirovinom. A to je veoma komplikovano”, rekao je Kragić.
On je dodao da su obnovljivi izvori energije uvek skuplji nego konvencionalna goriva.
“Biogoriva su skuplja nego sama nafta, ali je sam sistem podsticaja učinio da poslednjih godina ima dosta investicija. Sistem fid-in tarifa je dao pozitivne rezultate, i mi smo već sredinom 2015. imali spremne uredbe. Ali one su usvojene godinu dana kasnije, upravo zbog pregovora sa bankama i investitorima, odnosno o uslovima kojima bi bili zadovoljni i oni ali i građani Srbije koji to plaćaju svojim novcem”, objasnio je Kragić i dodao da sada imamo preko 150 elektrana na obnovljive izvore, a da se izgradi svake godine još desetak novih.
Kragić je naglasio da je prvi problem bio u tome da ljudi na terenu ne poznaju dovoljno propise, ali je sada ustaljen sistem koji je zaokružio tu praksu.
“Drugi problem je da se investitori sreću sa nepovoljnim uslovima koje im nude finansijeri na tržištu. Tu ministarstvo ne može direktno da se meša, ali na nama je da stvorimo što stabilnije uslove da bi se stvorila stabilnost finansiranja”, rekao je on.
Kragić je rekao da je namera Ministarstva energetike da što više približi investitorima regulativu, a postoji i vodič u kraćoj verziji na sajtu, gde oni mogu da vide šta ih čeka na puto od namere do investicije.
“Namera nam je da napravimo mogućnost da se sva dokumentacija dostavlja elektronskim putem”, rekao je Kragić.
Kragić je zaključio da polako prelazimo na obnovljive izvore energije i da je to budućnost.
“Nove tehnologije možda ne dolaze brzo kao što smo želeli, ali se definitivno napušta nafta, ugalj i nuklearna energija. U ovom trenutku su to mali procenti, ali težimo da budu što veći, a ni druge evropske zemlje nisu mnogo iznad nas” rekao je Kragić.
Izvršni direktor za investicije i razvoj JP “Transnafta” Nebojša Lemajić objasnio je da kroz Pančevo godišnje prođe 1,6 miliona tona goriva godišnje cisternama, zbog čega je ova kompanija prepoznala projekat cevovodima kao jedan od najsigurnijih a da je drugi veliki projekat na kom rade obezbeđivanje skladišta za 61 dan dnevne potrošnje, što je deo obaveza koje imamo prema EU.
Lemajić je rekao i da su kod investiranja još uvek veliki problem to što se ne zna status nekih preduzeća, koja su, naprimer, u restrukturiranju.
“To je jedan od problema sa kojima smo se susretali proteklih godina, čak i kada novac nije problem za investicije. Jednostavno ne možete da pokrenete ni prvi korak, pa ako je moguće da se konačno jednom raščisti to nulto stanje vlasništva imovine da bi, kada dođe investitor, znao kakvo je stanje”, izjavio je Lemajić.
Što se tiče odnosa EU i “Transnafte”, objasnio je on, ova firma je 100 odsto u vlasništvu države, što podrazumeva da će pomagati da Srbija uspešno završi poglavlje 15 pregovora o priključivanju u EU, pogotovo u formiranju obaveznih rezervi.
“Za sada imamo skadištenje sirove nafte i evrodizela na dve lokacije. Završena su 2 rezervoara za sirovu naftu na terminalu u Novom Sadu a uskoro ćemo imati i za evrodizel”, rekao je Lemajić.
On je rekao da sredstva za investicije obezbeđuju iz taksi za trasport nafte u rafijerije u Pančevu, a rade i rekonstrukciju skladišta za VS.
“Država bi prvo trebalo da zapuni postojeće kapacitete, pa onda kada to ne bude dovoljno, da razmišlja o tome da investira “Transnafta” ili privatni sektor. Onda će tržište opredeliti ko će biti skladištar”, naglasio je Lemajić i dodao da preduzeće sve investicije nadoknađuje iz svojih sredstava i da nema ni dinara kredita.
Lemajić je zaključio da će do 2030 potražnja za naftom rasti 1,6 odsto, a za Kinu i Indiju skoro duplo više.
Generalni sekretar UNKS Tomislav Mićović je rekao da je za investitore najvažnija stabinost, a da se Srbija nije pokazala kao pogodno tlo.
“U svakoj od oblasti su se vrlo često menjali propisi u kratkom periodu, u kom treba da se neka investicija opravda. Naprimer, u veleprodaji derivata nafte je investiranje za zadovoljenje tih propisa veoma velika”, rekao je Mićović naglasivši da je od 2009. godine više puta menjana regulativa za gradnju rezervoara potrebnih za skladištenje derivata.
Mićović je naveo i primer jedne kompanije u okviru UNKS-a koja je svojevremeno napravila postrojenje za TNG, ali je u međuvremenu došlo do toga da potrošnja ovog goriva pada 20 odsto svake godine zbog toga što država diže stalno akcize, a što investitor nije mogao nikako da predvidi.
On je dodao da ne postoji čak ni regulativa u proizvodnji biogoriva u transportu, zbog čega Srbija nema potrošnju uopšte.
Mićović je objasnio i da su sklaištari bitni za naftaše, a da su privatne kompanije ulagale prethodnih godina.
“Međutim, promenom propisa je takva derogirana jer svaki veleprodavac mora da ima skaldište u vlasništvu ili zakupu. Tako da su njihove investicije morale da budu iskorišćene na drugi način”, dodao je on i naglasio da bi država trebalo da već sada donese regulativa koja će biti primenjiva za nekoliko godina.
Mićović je rekao da su investicije u skladišni prostor zbog obaveznih rezervi nešto što se može očekivati u skorijem periodu.
“Država bi mogla da angažuje privatnike za pravljenje dela tog prostora, pa mislim da će se u tom smislu i dešavati investicije. Što se tiče benzinskih stanica, kod nas ih ima više nego duplo više nego pre 15 godina, a promet je isti. Investicije u biogorivo će uslediti, zbog EU, kao i neki broj sitnijih investicija”, rekao je Mićović.
On je objasnio da država mora da uspostavi tržišnu konkurenciju gde god je moguće.
“U kojoj meri Srbiji postoji konkurencija. Investicije u maloprodaji su prisutne više do 20 godina i zaista se puno tog promenilo na našem tržištu. Sada se može postaviti pitanje da li i NIS odlazi sa tim odnosom u susedne zemlje, kao što to rade strane kompanije u Srbiji”, rekao je on.
Mićović je zaključio da je trenutno stanje neodrživo što se tiče državnih zahvatanja u derivatima nafte, a da se zbog toga preliva potrošnja u susedne zemlje gde se snabdevaju naši građani.
“Stabilizacija tržišta će pokrenuti nove investicije i tako i treba posmatrati sve”, zaključio je Mićović.
(E.P.K./Radovan Marković)
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)