Uz vrisak koji ledi krv u žilama i bolni jauk koji cepa srce, rusalja kao proštac pada na zemlju. Tada je bez svesti i ne reaguje na bol, a kroz nju duhovi okupljenima predskazuju budućnost

Rusalje su jedan od najinteresantnijih rituala vlaške magije o kojem se svojevremeno mnogo govorilo i koji je privlačio pažnju ne samo naučnih istraživača već i ljudi izvan nauke. Ovaj ritual se od osamdesetih godina mnogo ređe praktikuje i predstavlja jednu od najvećih misterija.

Put u svet mrtvih

Žene na istoku uoči Duhova ili Trojica obuzima strepnja. U neke od njih tada će se useliti vile i odvesti ih na jedinstveno putovanje - u svet mrtvih. Kroz te će žene govoriti pokojnici, a kad se vrate iz nesvesti, sporo i uz bolove, znaće šta će se desiti u budućnosti. To su rusalje ili rusaljke, koje se pominju u nekim pisanim spomenicima još iz 13. veka! Ovaj je obred u tesnoj vezi sa prastarim verovanjem u zagrobni život. Pomeni, odnosno daće mrtvima, čak direktno prethode rusaljama - daće obilno počinju u dva po podne, a padanje u trans u pet.

Na stolovima iznetim napolju ređaju se jela za dušu umrlima: kvasan hleb, ukrašen znakom krsta i „zmijama“, pogača „azima“, proja, so, vino, rakija, pečenje, ofarbana jaja, kuvano žito i voštana sveća savijena u kolut, koja stalno gori. Obavezni su i strukovi belog luka („usturoj“) koji rasteruje zle duhove... A posle daće, iznenada, uz vrisak koji ledi krv u žilama i bolni jauk koji cepa srce, rusalja kao proštac pada na zemlju. Tada je bez svesti i ne reaguje na bol - 1934. godine jedan je beogradski akademik rusalji zabijao igle pod nokte istražujući taj fenomen, ali ona nije reagovala... Kad je zaposedne duh, dakle, rusalja pada na zemlju i tada se na nju bacaju svi prisutni da je uhvate za ruke i ne dozvole joj da se udara u grudi i ne ubije se. Po nekoliko muškaraca drži joj tada jednu ruku, jer rusalja u tom stanju raspolaže natprirodnom snagom. Oči su joj zatvorene, a pesnice grčevito stegnute. Govori naizgled nepovezano, a ponekad pljuje na one što je drže, a narod što stoji okolo zapomaže: „A luvato rusalji! A luvato!!!“ Na vlaškom to znači: „Uzeli su je duhovi! Uzeli su je!!!“

Tri kralja i tri kraljice

Posle pada rusalje iz grupe okupljenih izdvoje se tri muškarca - „tri kralja“, i tri mlade, lepo obučene devojke - „kraljice“. Njih šestoro uhvati se u kolo oko pale rusaljke („odigravaju joj bolest“), a gajdaš „karabaš“ ponavlja jednu istu određenu prastaru i žalosnu melodiju. Prvi „kralj“ u rukama ima nož, beli luk, pelin i belu radu. Glavnu ulogu ima prvi „kralj“, koji upravlja ritualom. Od njegove umešnosti zavisi i trajanje nesvesnog stanja (obično jedan sat). „Kraljevi“ i „kraljice“ oko rusalje igraju obredno kolo, pevaju i izgovaraju tajanstvene reči kojima je cilj da je podignu sa zemlje. Rusalju pomeraju na poljani, prenose je na tri, pet ili devet različitih mesta, i svaki put oko nje igraju dok ne se ne probudi i ne ustane. Kad se rusalja vrati svesti, počinje da plače. Ne seća sa šta se dešavalo sa njom, ni šta je govorila. Ali oni koji su je držali zapamtili su svaku reč. Jer sve što je rekla uskoro će se i ostvariti...

sutra... Zaštita od uroka

Momčilo Petrović

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

SAMO DUH ILI PUTNIK KROZ VREME: Jezivi snimak nadzorne kamere izbezumio internet