DRAMATIČNO UPOZORENJE EVROPSKIH STRUČNJAKA ZA BEZBEDNOST: Kosovo je leglo teorizma i islamizma!

BEOGRAD - Eksperti upozoravaju da se na Kosovu polako širi radikalni islam,a to se i te kako tiče i Europe. Od 2012. do danas tu je zemlju napustilo 316 ljudi sa namerom da se priključe terorističkoj organizaciji Islamska država.

Zastupnica smatra da je skandal da se upravo "zahvaljujući prisustvu nemačkih vojnika sada nesmetano deluju saudijski propovednici nasilja i mržnje i da je tako za njih stvorena ideološka osnova."
Zato traži od nemačke vlade da "prestane da drži javnost u neznanju o konkretnom broju osoba koje su (u Kosovu) regrutovane u islamističke terorističke mreže, za IS i druge organizacije na području delovanja KFOR-a."

Odgovor nemačke vlade svedoči da ima razloga za zabrinutost: "Saudijske misionarske organizacije su aktivne i na Kosovu i tu šire saudijsko tumačenje vahabitskog islama, na primer slanjem propovednika", piše u odgovoru.
Povrh toga se "može utvrditi kontinuirani arapski novčani angažman - pojedinaca, tamošnjih nevladinih organizacija kao i državnih i poludržavnih institucija - u Islamsku zajednicu Kosova."

Kosovo ima oko dva miliona stanovnika. Od 2012. do danas tu je zemlju napustilo 316 ljudi sa namerom da se priključe terorističkoj organizaciji Islamska država (ID). Navodno ih je 58 u međuvremenu poginulo, a 117 ih se vratilo, odgovara Baki Kelani, portparol kosovskog Ministarstva unutarnjih poslova, na pitanje DW-a.
On takođe izveštava da se protiv 237 osoba vodi istraga zbog sumnje da su učestvovali u organiziranju i izvršenju terorističkih dela, regrutovanju i u podršci i finansirnju terorizma. Od 2013. do danas uhapšeno je 127 osoba.

Nema sumnje, radikalni islam je sve veći problem i na Kosovu, zemlji s većinskim muslimanskim stanovništvom. Jedan od razloga za radikalizaciju je i to što kosovske vlasti, uprkos velikoj međunarodnoj podršci, ne uspijevaju kontrolisati situaciju.

Jer iza tih brojki kriju se društveni fenomeni većih razmjera: rašireno siromaštvo, 40 posto nezaposlenih i nedostatak perspektive. Iz svega toga nastaju frustracije, a iz njih okretanje strogom tumačenju islama kakvog ranije na Kosovu nije bilo.

Jedan od vodećih muslimanskih imama na Kosovu našao se svojevremeno među 15 uhapšenih i osumnjičenih da su posredovali u odlasku vernika da se bore na strani Islameske države u Iraku i Siriji; Izvor:AP Foto: Jedan od vodećih muslimanskih imama na Kosovu našao se svojevremeno među 15 uhapšenih i osumnjičenih da su posredovali u odlasku vernika da se bore na strani Islameske države u Iraku i Siriji.

Prema podacima stručnjaka za bezbednost, danas i do 50.000 Kosovara sledi konzervativni islam. Većina stanovnika su muslimani: Albanci, Romi, Turci, Bošnjaci.
Danas se u Prištini, kao i u manjim gradovima, sve češće viđaju žene i devojke s tradicionalnom maramom na glavi. To je još pre 15 godina bila retkost. A sada ima i potpuno omotanih žena.

Već tu je vidljivo da se potiskuje prethodni liberalni islam, a umesto njega dolazi sve jači i strožiji oblik koji je na Balkan stigao pod saudijskim uticajem.

Institut za političke studije (KIPRED) je u leto 2016. objavio studiju o uticaju vere na kosovski identitet.
Autor te studije Lulzim Peci kaže da se 57 posto muslimanskih Albanaca na Kosovu pre svega osećaju kao Albanci, dok ih se 32 posto prvenstveno definiše kao muslimani, a tek onda kao Albanci.

"Kod tih ljudi vidimo veliki identitetski pomak od lingvističke etničke pripadnosti, takozvane govorne nacije, prema versko-etničkom društvu", objašnjava Peci za DW. I upozorava da, ako se taj proces nastavi, postoji opasnost od nestanka "albanstva" kakvo smo poznavali. Što će značiti i kraj sekularnog i prozapadnog Kosova.
Islamizacija Albanaca nakon rata na Kosovu počela je polako. Saudijska Arabija, Kuvajt i druge islamske države naveliko su investirale u obnovu i izgradnju džamija, slale su propovednike i pomagale siromašne.
Danas na Kosovu imamo 742 džamije, a tu su još i druge muslimanske ustanove poput škola Kurana. Ali, zajedno s novcem i propovednicima u zemlju je stigao i jedan drugačiji islam.

Politikolog Agon Demjaha, koji je takođe radio na istraživanju o promeni identiteta, kaže da su političari i stranke dugo bili neodređeni i neodlučni prema tom fenomenu. A sociolog Smajl Hasani krivcem za tu pojavu smatra i loš obrazovni sistem na Kosovu.

Kaže da se premalo važnosti posvetilo stvaranju kosovskog identiteta kao verski tolerantnog i multireligioznog.
Predstavnici islamske zajednice odbacuju krivicu za radikalizaciju. Naprotiv, teološkinja Besa Ismaili tvrdi da nijedan Kosovar, koji se priključio terorističkim mrežama, ne dolazi iz njene zajednice.

Florian Ćehaja, direktor Centra za sigurnosne studije na Kosovu, kao razloge za taj razvoj situacije navodi pre svega katastrofalno ekonomsko stanje i slabe državne strukture obelžene nesposobnošću i korupcijom.
Kaže da mladi ljudi nemaju perspektivu i sve se više osećaju izolovanim u Evropi, pa zato traže druge puteve.
Prema njegovom mišljenju, za suprotstavljanje islamizmu nužna je celovita strategija koja će obuhvatiti obrazovanje mladih, izbor imama, medije i bezbednosne strukture u zemlji.

Osim toga, on smatra da Kosovu treba regionalna suradnja sa susednim državama Makedonijom i Albanijom kao i kontinuiranu međunarodnu podršku, pre svega SAD i članica EU, imajući u vidu da te zemlje uživaju veliki ugled u toj zemlji.

(Newsweek)