SKOT O GREJDI HEROJ, KUKAVICA ILI SAMO SREĆNIK? Ovako su srpske rakete skinule prvi američki avion sa neba iznad Srpske
Heroj, kukavica ili samo srećnik, to je pitanje koje se i danas postavlja, kada se spomene ime američkog pilota Skota O Grejdija koji je oboren na današnji dan pre tačno 22 godine i koji je posle pada lovca F -16 C na teren Republike Srpske, proveo šest dana skrivajući se od potere pre nego što je spasen.
Krajem maja 1995. godine NATO avioni imali su zadatak da sprovedu odluku o zabrani letova (engl. deny flight) na vazdušnom prostoru Bosne i Hercegovine, na osnovu ranije donete odluke Ujedinjenih nacija. Tokom sprovođenja misije oni su dejstvovali i po objektima i jedinicama Vojske Republike Srpske.
Zbog toga je komandant Glavnog štaba VRS naredio komandantu V i PVO VRS da dejstvuje po avijaciji NATO.
Snage srpske PVO već su bile duže vreme u zasedama na širem području Banja Luke i Bosanske krajine, gde su pratili povremene letove muslimanskih ili hrvatskih helikoptera, ali i motreći i na aktivnost vazdušnih snaga NATO na nebu BiH.
Tokom operacije, NATO lovci F -16C leteli su na visini od 26.000 stopa. Lovci su patrolirali bez upotrebe uređaja za elektronsko ometanje AN/ALQ-131 nad područjem Bihać-Banja Luka-Bosanski Petrovac. Položaji srpskih protivvazdušnih jedinica su im bili poznati od ranije, tako da nisu očekivali značajnije probleme tokom misije.
Međutim, u skladu sa naređenjem 1. Srednja samohodna baterija (SSRB) 155, raketne brigade PVO , sa raketnim sistemom KUB, bila je u zasedi na položajima između Sanskog Mosta i Ključa.
NATO avioni nisu ulazili u zonu dejstva. Komanda V i PVO VRS organizovala je premeštanje baterije KUB, južnije, u Bravsko Polje iznad koga su redovno leteli avioni NATO.
Tokom noći između 29. i 30. maja, baterija je izvršila marš i posela vatreni položaj u rejonu sela Bravsko, opština Bosanski Petrovac, i tako napravila zasedu za dolazeće avione.
Puna tri dana baterija je pratila letove avijacije NATO po podacima talasa obaveštavanja bez uključivanja zračenja sopstvenih radarskih sistema, sve do popodnevnih časova 2. maja. Tog popodneva dva američka lovca F-16C približili su se na 20 km od vatrenog položaja baterije.
Par lovaca koji su tog popodneva 2.maja leteli činili su piloti: Skot V. O`Grejdi (kodno ime Basher 52) i kapetan Robert G. Rajt (kodno ime Basher 51). O Grejdi i Rajt su delovali u sklopu 555. lovačke eskadrile 31. lovačkog puka, iz baze Aviano. Inače Grejdiju je to bio 47 put da leti u zonu borbenog delovanja. Po primećivanju letelica uključen je osmatrački, a po zahvatu vođe para i nišanski radar.
U tom trenutku avioni su se udaljili iza planine Srnetica. Pošto gađanje nije bilo moguće zračenje je isključeno posle 3-4 sekunde. Isti par aviona se nakon petnaestak minuta ponovo približio zoni dejstva baterije. Posluga je u međuvremenu promenila frekvenciju nišanskog radara i kada je cilj bio udaljen 22 km uključila je antenu osmatračkog radara. Na 20 km otkriven je i drugi avion. Tada je uključen i nišanski radar. Zahvat je izvršen je na 18 km. Gađanje je izvršeno sa dve rakete. Prva je lansirana kada je cilj bio na 17 km od vatrenog položaja, a druga tri sekunde kasnije. Pogodak i uništenje cilja bilo je na daljini 15 km i visini 5,5 km.
Posle eksplozije bojeve glave prve rakete cilj se raspolovio, a druga raketa je pogodila jedan od delova aviona.
Ostaci aviona su pali na dve lokacije udaljene oko 1,5 km u oblasti Vaganca.
Pilot se uspeo da se katapultira i padobranom spusti na udaljenju oko 6 km od olupina aviona.
Baterija je odmah isključila sredstva prešla u marševski poredak, udaljila se i maskirala. U toku noći je baterija je premeštena sa mesta gde se maskirala na novu lokaciju udaljenu oko 100 km od mesta delovanja. Nišanski radar je ukupno zračio 26 sekundi.
O Grejdijeva agonija posle obranja F-16C
Kada je raketa KUB pogodila O Grejdijev avion vođa para, pilot kapetan Robert G. Rajt, kasnije je ispričao da je video letelicu pretvorenu u vatrenu loptu koja nestaje u oblacima. Iz tog razloga nije mogao da uoči da li se pilot spasao izbacivim sedištem.
O Grejdi je ipak iskočio iz aviona i uspeo da se prizemlji na slabo naseljenom terenu u rejonu prevoja Vaganac između Petrovačkog i Bravskog polja. Kako je on naveo u svom svedočenju prilikom prizemljenja uočio je neke ljude zbog čega nije poneo paket za preživljavanje, koji se nalazio uz pilotsko sedište. Poneo je samo no što je imao u prsluku na sebi, a to je bio prenosni radio uređaj PRC -112 i maskirne boje za lice.
Po prizemljenju O Grejdi je sklonište potražio u obližnjoj šumi u kojoj je proveo naredne dane krećući se u radijusu od dva kilometra od mesta pada.
Zbog straha da bude demaskiran retko je uključivao radio PRC -112, a kodni poziv Bašer -52 retko je emitovao pozove za pomoć. Kako je tvrdio danju je spavao pokriven maskirnom mrežom, a noću je između ponoći i četiri sata ujutro pokušao da uspostavi radio vezu i kontakt.
Zanimljivo je inače da američki avioni možda zbog lošeg vremena ili straha od srpske PVO nisu puno nadletali samu tačku gde je O Grejdi iskočio. Tek 6 dana od iskakanja 8. juna O Grejdijev glas prepoznao je kolega iz 555. eskadrile.
Ubrzo su prostor nad O Grejdijem nadleteli marinski F/A-18 koji su brišućim letom mu dali do znanja da je počela akcija spasavanja. Parlaleno sa nadletanjem Horneta na nosaču helikoptera USS Kearsarge, koji je plovio Jadranom pokrenuta je operacija spasavanja. Zadatak spasavanja O Grejdiju poverena je Marinskom korpusu a ne specijalnim timovima za izvlačenje, koji su bazirani na Siciliji.
Tim za spasavanje O Grejdija činila su: dva helikoptera AH-1W Super Cobra, dva transportna helikoptera CH -53 Super Stalion, dva aviona AV-8B Harrier, dva aviona EA-6B Prowler i dva aviona F-18C/D Hornet koji su bili deo lovačke zaštite. Iz Avijana su poslata i dva F -111A za elektronsko ometanje i dva A -10 za protivoklopnu borbu.
Kao rezerva oformljen je još jedan identičan ovakav tim ako krene nešto naopako. Inače čitavu operaciju koordinisao je jedan E-3AWCS koji je leteo iznad Mađarske.
Prikupljanje na Jadranu počelo je oko 5 časova izjutro 8.juna. Helikopteri su u niskom letu preko Ravnih Kotara krenuli ka O Grejdiju. Sa njim je kontakt uspostavljen oko 6.35 sati i to od strane pilota kobri koji su bili na čelu spasilačke formacije. Svoju poziciju O Grejdi je označio signalnom raketom. Transportni helikopteri u kojima je bilo oko 40 marinaca zauzeli su položaj na proplanku čekajući da se O Grejdi pojavi, koji je na odredište stigao. Posle tri minuta borvka helikopteri su nastavili put Jadrana.
Međutim povratak O Grejdija nije bio nimalo lak jer se PVO Vojske Republike Srpske Krajine digla na uzbunu.. Usledila je žestoka kanonada iz pušaka i mitraljeza, koji su izbušili poprilično helikoptere CH -53, a ispaljene su čak i dve rakete SA -7 koje su promašile cilj zbog leta helikoptera na maloj visini.
Sletanjem O Grejdija na nosač helikoptera u 7.30 sati operacija spasavanja je završena.
Gorka medijska pilula
O Grejdi je sa nosača helikoptera prebačen u Avijano gde je dočekan kao heroj. Međutim sve lovorike slave upropastio je sam, jer je na jednoj od konferencija za novinare čak i zaplakao.
Da stvar bude gore po njega, pred američkim medijima kroz suze je izjavio da on nije bio nikakav heroj, već preplašeni zec koji je pokušao samo da preživi. Ovu njegovu izjavu američki mediji dočekali su na nož čak su neki prizivali da se general Paton vrati iz mrtvih i išutira O Grejdija.
DAN KADA JE STVORENA VOJSKA REPUBLIKE SRPSKE: 10 stvari ne zaboravite o NAJHRABRIJOJ VOJSCI NA SVETU
Neki mediji su tvrdili da zvanična informacija o spasavanju nije istinita i puna nelogičnosti: Kako je oboren kod Mrkonjić Grada, a spasen kod Bosanskog Petrovca?, ako se krio u šumi kako je peške prešao neopažen destine kilometara?, kako je od silne patnje održavao kondiciju, ako je jeo bube i pio samo kišnicu?.
Mediji su tvrdili da je neverovatno da američke snage nisu izvršile po srpskim PVO nijedno dejstvo, posebno po radarima tokom spasavanja koji su verovatno primetli takav intenzitet naleta.
KURIR EKSKLUZIVNO! HEROJSKI PODVIG PILOTA VRS: Bebe su umirale, kiseonik je HITNO trebalo dopremiti!
O Grejdija je primio po povratku u SAD lično tada američki predsednik Bil Klinton. Sam O Grejdi je posle nekoliko godina napustio američku vojsku, a o svom obaranju i akciji spasavanja napisao je čak dve knjige. Njegovo obaranje je čak ekranizovano filmom i dokumentarcem.
Dok je O Grejdi ubirao pomalo gorku medijsku slavu, borbena posluga baterije koja je oborila prvi američki avion na Balkanu je ostala u senci anonimnosti, jer u opštem ludilu, ali i decenijama kasnije nikoga nije interesovala činjenica da su u našoj vojsci postojali veoma sposobni i uvežbani pojedinci i jedinice, školovani i obučavani za odbranu SFRJ koji su dokazali svoje sposobnosti protiv tada najmoćnije i najsposobnije vazduhoplovne sile!?
Obaranje američkog aviona i pilota O Grejdija od strane raketnog sistema KUB imalo je snažan odraz na proceduru američkog vazduhoplovstva u vazdušnim operacijama koje su sledile. Avioni nisu ulazili u zonu dejstva bez podrške avijacije za neutralisanje PVO. Uvedeni su striktni donji limiti visine za letove nad srpskom teritorijom.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Da li je ovo jedini snimak obaranja "nevidljivog"
"DO 31. MARTA GRAĐANI ĆE VIDETI NAJŽEŠĆU BORBU PROTIV KORUPCIJE U POSLEDNJIH 24 GODINE" Vučić: Biće posebni mehanizmi, velike promene u narednih 100 dana