Darinka Tatalović (82), penzionerka iz Beograda, započeće danas štrajk glađu ispred Agencije za restituciju, nezadovoljna jer joj neće biti vraćena rodna kuća u Tolstojevoj 35, u kojoj danas živi Ružica Đinđić, supruga ubijenog srpskog premijera.

- Rekli su mi da će me odbiti i da mogu da se žalim Ministarstvu finansija. Navodno, nemam dokaza da je kuća pripadala mom ocu. A moj otac Sava Đekić, koji je kod porodice Boukal radio kao baštovan, kupio je od nje ovu kuću i plac od 12 ari pred rat, za oko 40.000 ondašnjih maraka. Boukalovima su ostala 22 ara, što su Boukalovi unuci Nina i Ivan i potvrdili. Overili su izjavu da je njihov deda prodao deo placa i kuću mom ocu i podneli zahtev za restituciju samo za svoja 22 ara - kaže Darinka Tatalović.

Čeh Bohuslav Boukal je bio predratni bankar i zadržao je veći deo placa koji se vodi na Užičku 40. Nekada je između njihovog dvorišta i dvorišta Đekića postojala ograda. Danas je to ponovo spojeno u isti plac, koji je uknjižen na Ružicu Đinđić, a dobila ga je razmenom za dva stana s državom.

Kuća od 750 kvadrata, u kojoj su živeli Boukalovi, nacionalizovala je 1948, ali se nigde ne pominje nacionalizacija manjeg objekta u Tolstojevoj 35. U Agenciji za restituciju ne spore da je u dvorišnoj kući s porodicom živeo baštovan, ali objašnjavaju da nema dovoljno dokaza da je on tu kuću i kupio, pa samim tim nema ni osnova da imovina bude vraćena ili nadoknađena. Takođe kažu da je u kući porodica Đekić živela neko vreme i posle nacionalizacije, sve dok to nije očigledno zasmetalo novom stanaru.

U Boukalovoj vili, u Užičkoj 40, sve do raspada bivše zajedničke države živeo je poslednji jugoslovenski predsednik Stipe Mesić. Posle njega tu su stanovali srpski premijeri Radoman Božović, Nikola Šainović i Mirko Marjanović.

A novi stanar bio je general Udbe Pavle Pekić. Potom su Đekići brzopotezno iseljeni.

- Da kuća nije bila naša i da nam nije oduzeta imali bismo stanarsko pravo. Ja sam se u toj kući rodila i provela 14 godina života, a stanarsko pravo se sticalo posle 10. Osim toga, što bi se Boukalovi unuci odrekli bez razloga dela placa i kuće od 130 kvadrata na Dedinju vrednih 2,4 miliona evra - pita se Darinka Tatalović, i dodaje da je logično da nema kupoprodajni ugovor kada je njen otac ubijen. Kaže, pretukla ga je Udba u podrumu nekadašnje kuće Arčibalda Rajsa, pa je od unutrašnjeg krvarenja umro, a kupoprodajni ugovor je nestao.

Takođe dodaje da zakon kaže da se vlasništvo dokazuje ne samo kupoprodajnim ugovorom, već i zemljišno-knjižnim uloškom ili izjavama svedoka.

ruzica-djindjic.jpg
Dado Đilas 

Darinka je zbog placa u Tolstojevoj pokrenula čak i sudski spor 1992. Posle šest godina sud je presudio u korist nje i brata, što je potvrdio i Okružni sud,

1999.

Čak su uspeli da se uknjiže kao vlasnici i plaćali su porez.

A onda su krenuli da se usele, na svoju slavu, Svetog Jovana, 2002. godine. Na kapiji ih je dočekao momak iz obezbeđenja uz reči: "Ništa od useljenja. Država je sve stopirala." Posle mesec dana tu se uselio premijer Zoran Đinđić.

Na zahtev republičkog pravobranioca, postupak je opet pokrenut, a odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je oduzeo Darinki i njenom bratu kuću i poništio uknjižbu.

(Kurir.rs/Večernje novosti, V. Crnjanski Spasojević)