NEKO SE TU LEPO OMASTIO: Nestalo preko 70 slika koje su poznati slikari poklonili Matici iseljenika

Radovi koje su ugledni srpski umetnici iz dijaspore poklonili otadžbini nestali iz Matice iseljenika. Ne zna se gde su darovi Radovana Kragulja, Ljube Popovića, Miloša Šobajića...

- Jedini trag koji imamo o postojanju zbirke je katalog izložbe održane u Paraćinu, u proleće 2008. godine i nijedan drugi dokument, osim svedočenja Radivoja Pece Petrovića, u to vreme generalnog sekretara Matice iseljenika - kaže Jakšić, kome se u međuvremenu obratio i umetnik Tomislav Božović, tražeći nazad svoje dve slike, koje su bile na ovoj postavci, navode Večernje novosti.

Upravo je Radivoje Peca Petrović nedavno alarmirao javnost tekstom "Ko je ukrao slike iz rasejanja" objavljenim na portalu www.globalserbia.com, u kome je izneta geneza još jedne priče o ovdašnjem nemaru i bahatosti.

- Indikativno je da se tokom svih ovih godina, na nekoliko javnih upozorenja pouzdanih svedoka ovako kriminalnog odnosa prema Legatu i na pitanje šta je sa umetničkim poklonom iz dijaspore, niko nije oglašavao, niti pokazao interesovanje da se ova vredna umetnička zbirka vrati građanima Srbije, kojima je velikodušnošću srpskih umetnika i namenjena - smatra Petrović.

A da je u pitanju vredan dar, govore i imena donatora, među kojima su i Radovan Kragulj, Ljuba Popović, Milan Uzelac, Miloš Šobajić, Kosa Bokšan i Petar Omčikus iz Francuske, Tomislav Božović i Lazar Dimitrijević iz Švedske, Mile Prerad i Mihailo Čumić iz Nemačke, Lilijan Karland i Radomir Miljković iz Australije, kao i umetnika iz SAD, Kanade, Bolivije, Južne Afrike...

- Uprkos takvoj vrednosti ovog iseljeničkog umetničkog poklona, u Srbiji se od početka nije baš mnogo brinulo o tome, a sadašnji nestanak slika i umetničkih predmeta nije i njihov prvi nestanak iz javnosti - dodaje Petrović.

- Posle izložbe u Narodnom muzeju, dugo su bila van fokusa javnosti i samo je velikom srećom i sticajem okolnosti, krajem 2007. i početkom 2008, zahvaljujući obaveštenosti i brižnosti dugogodišnje savetnice u Matici iseljenika Dragice Danon otkriveno da slike leže u zdanju Stefaneum u Sremskim Karlovcima. Nad njim je formalno vlasništvo polagala Eparhija sremska SPC.

Rukovodstvo Matice je tada u dogovoru sa vladikom sremskim Vasilijem, koji ih je praktično sačuvao, preselilo slike pod svoj krov. Uredno su pregledane, kaže Petrović, popisane, fotografisane.

- Matica u Beogradu nije imala adekvatan prostor gde bi bezbedno smestila ovu zbirku, pa je tadašnji predsednik Matice Radivoje Dabić, ponudio svoju praznu vilu, u krugu bivše Fabrike štofa "Branko Krsmanović" u Paraćinu - objašnjava naš sagovornik. - Istina, organizovano je i svečano otvaranje izložbe, uz podršku lokalne zajednice u Paraćinu, isuviše skromno i krajnje neprimereno za umetnički nivo i duhovne vrednosti koje su slike sobom nosile.

U međuvremenu, svedoci preuzimanja, pa i postojanja ove kolekcije napustili su Maticu iseljenika: Petrović je svojevoljno otišao sa mesta generalnog sekretara, a Dragica Danon je dobila nezakonit otkaz, da bi je sud kasnije formalno, ali bezuspešno vratio na posao.

- Sa slikama je ostao samo Radivoje Dabić - kaže Petrović, koji je tokom minule decenije više puta podsećao javnost na moguću prevaru i veliki skandal.

Petrović podseća i na reči Matije Bećkovića, izgovorene pre 27 godina na otvaranju izložbe u Narodnom muzeju.

- Već imena slikara i njihove adrese čitamo kao stihove potresne poeme o stradanju jednog naroda - rekao je Bećković. - I ne znamo da li su dirljivija znana ili neznana imena, ali znamo da je svaka od ovih slika nastala u čežnji da bi se opstalo i pretrajalo, sa nadom da će jednom biti pred očima naroda kome pripadaju i čija su duhovna svojina.

(Kurir.rs/Večernje novosti, M.Kralj)