VLAST NAM ZADUŽUJE I UNUČIĆE: Javni dug za pet godina veći za 6,3 milijarde evra

Porast javnog duga na 24,6 milijardi evra obiće se o glavu građanima kroz veće kamate na kredite, koje ćemo vraćati decenijama

Međutim, ukoliko se računa od sredine, a ne od kraja 2012. godine, kada je promenjena Vlada i kada je u 6 meseci Mlađan Dinkić izdao obveznice, dug je podignut sa 15,3 na 18 milijardi evra, te povećanje onda iznosi 9,3 milijardi evra.

Još gore je što pare od kredita na koje plaćamo ogromne kamate često leže neiskorišćene, o čemu je nedavno javno progovorio i ministar finansija Dušan Vujović, priznavši da to što država nije investirala sedam milijardi dinara nije ušteda, već - propust. On je krivicu što „naša zemlja ima 3,5 milijardi angažovanih neiskorišćenih sredstava“ svalio na javna preduzeća „Koridori Srbije“ i „Putevi Srbije“.

Lažno povećanje plata

Ekonomski konsultant za investicije Mahmud Bušatlija objašnjava da je javni dug koji ne završi u investicijama opasan za državu.

- Problemi sa javnim dugom nastaju na taj način što se, kao u Grčkoj, krediti uzimaju da bi se kupovala luksuzna kola, a ne da se ulažu u investicije koje će doneti profit. To je opasno jer kad pare odu u potrošnju, u lažno povećanje plata koje nisu zarađene, onda takvo zaduživanje postaje javni dug. Ako ne stvarate profit, a uzimate kredite, zaduženost se uvećava. Kad bi se zaduživali da bi investirali u stvaranje profita, a ne lažnog života, onda bi to bilo opravdano - objašnjava Bušatlija.

On dodaje da kad javni dug raste, i ako ga je sve teže vraćati jer nemate veću privrednu aktivnost, to automatski utiče na rast državnog rizika i pad kreditnog rejtinga zemlje, odnosno veće kamate na kredite.

Da će ceh zbog porasta državnog duga za 6,3 milijarde evra platiti građani, smatra i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

- I naša deca i deca naše dece će biti dužnici. Retka je zemlja koja nije zadužena, ali to zaduživanje mora da ima rezultat. Pitanje je da li te pare idu u nešto što će vremenom da vraća taj dug ili ih samo proćerdamo, što je porazno za građane. Dajemo ogromne pare strancima za otvaranje novih radnih mesta, koji na taj način bez dinara uloga dolaze do velikog profita. Pretpostavka je da deo para od kredita ide i „Srbijagasu“, EPS i drugim preduzećima koja se predstavljaju da odlično rade, a u stvari su gubitaši, poput „Bora“ i „Galenike“ - naglašava Savićeva.

Čuvaju socijalni mir

Ona smatra da deo novca sigurno ide na očuvanje socijalnog mira.

- Podignuti su porezi, uvećane akcize, nameti na gradsko zemljište, na stanove... Sve je povećano a niko građanina ne pita da li može to da plati - ističe Savićeva i dodaje da nije istina da se novi krediti uzimaju za vraćanje starih, jer da je tako, javni dug bi se smanjivao umesto što raste.

Ekonomista Aleksandar Stevanović

DRŽAVA NE VRAĆA DUGOVE

Ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da građani usled uvećanog javnog duga još uvek ne osećaju veće kamate zbog niskih kamata u Evropi, ali to ne znači da neće tek osetiti.

- Država uzima kredite za finansiranje deficita u budžetu i za neke razvojne linije za određene projekte. Šta je sve u deficitu budžeta sadržano, to je pitanje, a između ostalog jeste i loš rad javnih preduzeća - kaže Stevanović i dodaje da država ne vraća dugove, već samo refinansira postojeće.

ČINJENICE

Neke od obaveza koje stižu na naplatu u 2017.

930,4 miliona evra rata glavnice za dugoročne hartije od vrednosti emitovane na domaćem tržištu

1,6 miliona evra za kredit za Prvi osnovni sud u Beogradu

61,5 miliona evra za dug „Srbijagasa“ prema NIS

750 miliona evra rata za državne evroobveznice

292,2 miliona evra Sosijete ženeral banci Pariz

36 miliona evra rata Pariskom klubu

37,5 miliona dolara rata ruskoj vladi

18,7 miliona dolara za reprograme obaveze prema Kuvajtu

16 miliona dolara Eksport-import banka Kina za most Borča-Zemun

Kurir / Ekipa Kurira

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO: Kako funkcioner BIA zloupotrebljava službeni položaj?