Kompozicija "Marš na Drinu", tradicionalni srpski marš, komponovao je Stanislav Binički početkom Prvog svetskog rata u čast pobede srpske nad austrougarskom vojskom na Ceru.

Ova pesma postala je simbol hrabrosti Srba tokom Prvog svetskog rata koji su u tom ratu bili na strani saveznika i, uprkos ogromnim ljudskim gubicima, izašli kao pobednici u ratu. Pobeda malobrojne srpske vojske nad superiornom austrougraskom vojskom ujedno predstavlja i prvu pobedu savezničkih sila u Prvom svetskom ratu.

Stanislav Binički, poznati srpski kompozitor, dirigent i pedagog, vojni kapelnik, osnivač prvog Beogradskog vojnog orkestra i Muzike kraljeve garde, koji je sa Mokranjcem i Kostom Manojlovićem utemeljio Srpsku muzičku školu, a „Marš na Drinu“ napisao u Valjevu.


"Dimitrije Đorđević iz Paraćina, nekadašnji vojni muzičar, pre pola veka ostavio je pisani trag da je „Marš na Drinu“ komponovan u Valjevu 1914. godine gde se Binički zatekao sa Vrhovnom komandom", rekao je Zdravko Ranković.

"Kao vojni muzičar srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata, učenik Biničkog i njegov stalni pratilac, izneo je podatak da je marš komponovan kada je Kombinovani puk, pod komandom pukovnika Stojanovića u hrabrom naletu preko Drine proterao nadmoćniju austrougarsku vojsku. Marš je Binički posvetio tom puku i njegovom komandantu".

Docnije, na Solunskom frontu, kao i u vreme turneje srpske vojne muzike po Francuskoj, na kojoj je i Đorđević učestvovao, „Marš na Drinu“ je dostigao takvu popularnost da su ga interpretirali i orkestri savezničkih armija. Cerska bitka vođena je od 16. do 19. avgusta 1914. godine, hrabri pukovnik Stojanović, koji se po nekim izvorima zvao Milivoje, a saborci su ga oslovljavali sa Brka, poginuo je na toj planini. Drinska divizija, koju su većma činili Valjevci, Užičani i Šapčani, uz zvuke „Marša na Drinu“ 12. oktobra 1918. godine marširala je kroz tek oslobođeni Niš.

Tekst za Marš na Drinu napisao je Miloje Popović Kavaja (76), pravnik iz Beograda, 1964. na pedesetogodišnju

Marš na Drinu

Tiho, spuštala se letnja noć
Na Cer, na tu gordu planinu.
Čak i divlja zver gubila je smer
Zbog čudnog straha -
Da će smetat četama
što kreću se bez daha.

Drini, Savi, svuda gde je plač,
Tamo hita britak, srpski mač,
Samo laki bat
Niko nikog zvat te noći neće
Dok se vojska proplancima i brdima kreće.

Sred tog mraka
Preko obronaka
Svakog srce mori
Svakom vatra u grudima gori
Da se odmah bori.

U toj zemlji gunja, opanka
Gde su zore večno crvene
Nikad boj ne spi
A kad žito zri
Tad bez prestanka
Svuda se čuje pesma tanka,
pesma od uranka.

Jedan rat tek što je prošao
Drugi je sa letom došao
Tuđin je za tren
Kao neka sen iz mrklog mraka
Prekinuo letinu i pesmu devojaka.

Nije teško
Za seljaka, đaka
Za pravog junaka
Iz veselja, kola devojaka
Latit se pušaka.

Borac svaki nema pušku, ne
Ali nosi srce planine.
Borče, drži steg
Tuđin će u beg se brzo dati
Ponovo će sunce Šumadiju obasjati.

Zov junaka s bojne Drine te
Sve se ori, sve do daljine.
Svuda, svaki puk
Puške, trube zvuk i juriš pravi
Pevala se pesma rata, slobodi i slavi.

Pucaj, momče
Majka ti ne plaka
Jer je kuća svaka
Dala Ceru po jednog junaka
Oca, sina, brata.

Na Cer pođite sa snagom svom
Znajte, vi branite rod i dom
Svud’ je poklič, zov
Taj viteški kov starca, momaka
To je oganj što ga nose od svojih predaka.

U boj krenite junaci svi
Kren’te i ne žal’te život svoj
Cer da čuje tvoj, Cer nek vidi boj
Reka Drina - slavu, hrabrost
I junačku ruku srpskog sina.

Napred, borče
Brani svoju zemlju
Ne daj, nikad ne daj
Za nju život uvek rado predaj
Ali je nikom ne daj!

Poj, poj, Drino, vodo, hladna ti
Pamti priče kad su padali
Pamti hrabri stroj
Koji je pun ognja, silne snage
Proterao tuđina sa reke naše drage.

Poj, poj, Drino, pričaj rodu mi
Kako smo se hrabro borili
Pevao je stroj,
vojev’o se boj kraj hladne vode
Krv je tekla
Krv se lila Drinom zbog slobode.

Kurir.rs/Novosti/B. Puzović/Foto Printscreen