EVO KAKO ŽIVE GRAĐANI SRBIJE: Štedimo na lekovima i toalet papiru!

Uprkos brojnim obećanjima vlasti da će se već od 2017. živeti bolje, građani kažu da im nikad nije bilo teže i da štede na najosnovnijim namirnicama kako bi prehranili decu

Stopa siromaštva u Srbiji iznosi poražavajućih 25,5 odsto, a oko 2,5 miliona Srba živi s mesečnim prihodima ispod 15.000 dinara.

Direktne posledice ovoga su da građani Srbije sa svojim mesečnim zaradama ne samo da sebi ne mogu da priušte odmor već štede na hrani, ali i lekovima i drugim osnovnim životnim namirnicama.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da dok većina građana jedva preživljava, sve više raste broj enormno bogatih.

- O potrošačkoj moći stanovništva najbolje govori pad tražnje za osnovnim životnim namirnicama. Pogledajte koliko se, primera radi, manje kupuje mleko. Sve se više gubi srednja klasa, a radna snaga postaje sve jeftinija. I dalje imamo 700.000 nezaposlenih. Ljudi preživljavaju kako moraju, što se i vidi po rastu potrošačkih kredita - navodi Milićević.

Ekipa Kurira

Sjenica

Mithat Baždar, građevinski radnik

RADIM KAO CRNAC

Živim sam. Radim po čitavo leto kad posla ima, građevinske radove, kao crnac, da bih mogao da preživim zimu, kad posla nema. Ono što leti zaradim potrošim za vreme zime, i tako iz godine u godinu. O tome da se nešto zaradi preko osnovnih potreba, da se uštedi, nema ni govora. Štedim na svemu, cigare sam ostavio, nema izlazaka, nema provoda, nema putovanja, o letovanju i moru mogu samo da sanjam.

Čačak

Danijela Koturović, prevodilac

NE SMEM DA SE OPUSTIM

Živim prosečno, jer ukoliko ja ne delujem u tom pravcu, sve će drugo delovati protiv mene. Nažalost, većina ljudi oko mene živi fizički, intelektualno, materijalno i moralno u veoma ograničenim okvirima. Štedim na dekoracijama prostora, u čemu sam uživala, i na opuštenim šopinzima. Odavno u kupovinu ne idem bez spiska.

Užice

Dragan Ostojić, malinar

OD SELJAKA ČEKAJU SAMO POREZ

Živi se teško, nikako, i sam znaš. Izgibosmo radeći, od jutra do sutra, a rezultat nikakav. Seljak je interesantan državi samo kad treba da plati porez, da ide u rat i kad treba da glasa. Štedi se u kući na svemu, od hrane do toga da trčiš po kući i gledaš koja je sijalica upaljena. Garderoba se kupuje kod Kineza, kvalitet nije bitan, nego samo da imaš šta da obučeš. O banji i moru možeš samo da maštaš - to ti je naš život.

Vranje

Smilja Stojanović, penzionerka

IMAM BAŠTU, NE ŽALIM SE

Iz Vranja sam se preselila u selo Katun, živim na selu. Kupila sam kuću i imam svoju poljoprivredu, bašticu i u njoj paradajz, papriku, krastavac... Zadovoljna sam, ne štedim, penzija mi nije loša. U dvorištu imam cveće i jako mi je lepo.

Beograd

Miljan Stamenković, ratni vojni invalid

ZBOG SRBIJE SAM IZGUBIO NOGU, A ŽIVIM U BEDI

Šta da vam kažem?! Ratni sam vojni invalid. Ostao sam bez pola noge prilikom razminiranja u Kopnenoj zoni bezbednosti, a sada moram da radim na crno jer sam u kreditima do guše. U kredite sam ušao zbog lečenja, jer od ove države nisam dobio ni banju, iako imam sedam diskus hernija. Zaboravljen, živim u bedi. Ja sam slika ove Srbije.

Vranje

Kristina Zarev, student Pravnog fakulteta

STUDENT SAM, NE OSKUDEVAM

Ne štedim trenutno ni na čemu. Uglavnom imam novca za sve što mi je potrebno kao studentu.

Novi Sad

Aranđel Račić, nezaposlen

DINAR VRTIM UKRUG

Živim kao i većina u Srbiji, odnosno preživljavam standardno za Srbe. Uzmem koji dinar i vrtim se ukrug. A što se tiče štednje, pa štedim na svemu, pa čak i na dvoslojnom toalet-papiru.

Novi Sad

Dušan Zdjelar, zaposlen

ŠTEDIM NA LEČENJU RADI DETETA

Bolujem od karcinoma, koji sam operisao, i čekam svaki čas da dobijem otkaz na poslu. Štedim na svemu, čak i na lekovima, koji su mi neophodni zbog bolesti, kako bih mogao detetu bar osnovno da pružim.

Beograd

Mića Milosavljević, privatnik

NIKAD NIJE BILO GORE, ŠTEDIM NA SVEMU

Nikad nisam štedeo na osnovnim namirnicama do pre nekoliko godina. Toliko je teško na svim nivoima da ne mogu da dođem k sebi. Štedim bukvalno na svemu, ne znam ni sam kako preživljavam. Nikad nisam više radio, a nikad nije bilo gore.

Subotica

Robert Kiš, grafičar i keramičar

I HRANA JE LUKSUZ

Živi se teško, u finansijskom smislu, jer cene života kod nas su kao u Nemačkoj, a plate su u Srbiji mizerne. Teško da bilo ko može da opstane ukoliko ne radi bar dva posla. I sa dva posla jedva uspevam da pokrijem troškove, a za luksuz ne preostaje novca. Danas je luksuz u Srbiji izaći na večeru u restoran ili kupiti kvalitetniju garderobu, pa i hranu. Preostalo nam je da se snabdevamo u kineskim prodavnicma, a potrepštine kupujemo jureći popuste ili akcije po marketima. Jedino tako možemo da preživimo,

Beograd

Mirko Ostojić, lični asistent

NA MORE NISAM IŠAO 12 GODINA

Preživljavam tako što pomažem drugu oko nekih ličnih stvari. Plaćam mu račune u pošti i obavljam za njega kupovinu kad treba. Nemam nikoga da mi pomogne, a štedim na svemu. Najviše na garderobi, ali i na putovanjima. Na more nisam išao 12 godina.