MINISTAR ŠARČEVIĆ: Spremne otpremnine za 1.200 prosvetara

BEOGRAD - Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da je za zaposlene u prosveti obezbeđeno 1.200 otpremnina, da sada predstoji da se uradi lista tehnoloških viškova, te da se vidi ko za njih može da aplicira.

"Videćemo ko može da aplicira. Mi danas imamo pojave da su ljudi tehnološki viškovi i da odbijaju poziv da rade, a da su plaćeni", rekao je ministar.

On je dodao da je obrazovni sistem "apsolutno neracionalan", da se posledenjih 16 godina Srbija smanjila za grad veličine Novog Sada, a broj zaposlenih u obrazovanju je ostao isti.

"Samo se ista 'pita razvlačila' na više delova i prikrivala brojem đaka u odeljenjima", kaže Šarčević.

On je dodao da se u obrazovnom sistemu ništa "neće lomiti preko kolena", da će se smanjenje ljudi raditi pripremanjem otpremnina, ali i uvođenjem u zakon da zaposleni sa 65 godina moraju u penziju, jer mladi ljudi skoro da nemaju šansu.

"Ljudi koji završavaju pedagoške fakultete su sada u problemu i ne mogu da se zaposle. Sa druge strane imate otpor starijih kolega koji ne žele da rade digitalne obuke. Sve to mora da se pokrene. Svakako će biti nezadovoljnih ljudi, jer su ovde navikli da se stalno širi populizam do granica da smo sebe ugrozili", pojasnio je ministar.

Navodi da racionalizacija neće zaobići ni zavode i razna druga tela, koji se finansiraju iz budžeta preko razdela Ministarstva prosvete.
"Imamo Zavod za udžbenike, tamo radi 360 ljudi, to je previše. U Zavodu niko nije uzimao otpremnine odavno, a prave veliki minus državi", pojašnjava on i dodaje da i ostala dva zavoda nemaju onu ulogu koju bi trebalo da imaju.

"Uglavnom MMF i ostali insistiraju da se uštede prave na osnovnom i srednjem obrazovanju. A šta je sa visokim obrazovanjem, šta je sa naukom, šta je sa 'satelitskim telima'? Niko njih nije doticao, a trebalo bi da budu ravnopravni", naglasio je Ssarčević.

Pojašnjava da ne misli da svako prosvetno telo treba da se smanji, negde čak ima i premalo zaposlenih, ali mora da se preuredi i ponovo "dizajnira", da se strogim pravilima utvrdi šta ko radi, jer ne može da se "troše pare, a da nema efekata".

Kako navodi, neće doneti nijednu odluku koja će smanjiti kvalitet

obrazovanja u Srbiji, ali se mora napraviti efikasniji obrazovni sistem usvajanjem novih zakona, koji su pripremljeni i čekaju da uđu u skupštinsku proceduru.

"Mi mnogo para bacamo, a da se ne vidi da bacamo. Recimo, u jednoj opštini gde imate 20 škola, u svakoj školi imate domare. Po novom zakonu tim domara može se smatrati jednom radnom jedinicom, koji će od škole do škole moći da radi mnogo više poslova koji su ovako plaćeni obaška", pojašnjava Šarčević.

On dodaje da škole mnogo novca gube i na izgubljenim sudskim sporovima, samo zato što nijedan sekretar škole, iako je pravnik, nije položio pravosudni ispit.

"Kada bih imao za razvoj bar deo tog novca, koji moramo da izdvojimo za izgubljene sudske presude, ja bih bio srećan čovek. Sada plašim direktore da ne prave nove tužbe i da se ne dešava da ne reaguju školski odbori", kaže ministar.

Kao primer navodi da su od Agencije za borbu protiv korupcije dobili ceo spisak gde je ko od direktora zaposlio članove familije, da se dešava da Ministarstvo pošalje pismo školskim odborima da preduzmu mere, a oni ga potpuno ignorišu.

"Čak nas izvređaju, jer 'oni su nadležni'. Njima je neki etos i moralni lik ljudi zaposlenih u školama nebitan. A u školstvu je sve bitno", smatra Šarčević.

Da bi deca izašla iz škole kao dobri ljudi, nastavlja on, ljudi koji rade u prosveti moraju biti motivisani, moraju poštovati pravila igre, moraju biti kreativni, direktori dobri menadžeri i mora biti dobra saradnja sa roditeljima.

"Deluje poznato, jasno, ali ko uštimuje celu tu priču postigao je uspeh. Nije poenta da imamo 30 odsto fenomenalnih škola u Srbiji, jer se samo sa njima neće napraviti rezultat. Potrebno je da i ostale škole dođu na viši nivo", zaključio je on.

(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Zorana Jevtić/Foto: Kurir/Ilustracija)