Miloševićeva sudbina mogla je da bude sasvim drugačija da su prvo Arkan, a potom generali Pavković i Lazarević pronašli basnoslovno blago koje su na jugu Srbije sakrili hajduci. Akcija je bila proglašena vojnom tajnom

Da priroda nije jednog konobara s juga Srbije obdarila sličnošću s glumcem Melom Gibsonom, priča koja sledi ostala bi i dalje pokrivena velom zaborava. Ovako...


„Ovako je bilo: svaki dan gazdina žena oko mene. Kao, ne mož’ da se načudi kol’ko ličim na Mela! Te, da savijem ruku da joj pokažem mišić, te da nakrivim glavu, a ona mi namešta kosu... Zove me: ‘Moj pobesneli Maks!’... I tako bude belaj!“


Plavooki ugostiteljski radnik nije precizan, pa mi, slušaoci, ne znamo da li je „belaj“ bila višemesečna veza s gazdaricom ili ono što je usledilo posle, kad je njen muž otkrio preljubu. Zanet sećanjem na zagrljaje svoje bivše drage, on bi nizao detalje do u beskraj da ga novi poslodavac ne opomene: „Uzni se u pamet, novinari nisu došli to da pisuju!“


u-potrazi-za-smokovom-jamom-i-supljim-kamenom-autor-dado-djilas-2.jpg
Foto: Dado Đilas


Prevareni kafedžija, naime, držao je lokal blizu Komande kopnene vojske u Nišu, pa su mu većinu stalnih gostiju činili oficiri koje je služio konobar-zavodnik. Slučaj je udesio da u kafanu u Beloj Palanci, gde je konobar posle dramatičnog izgona s posla i iz kreveta u gazdinom stanu, našao nov posao, navrati jedan pukovnika iz Niša.


„U odelo, civilno, i još trojica, mlađi od njeg’, podašišani, i oni u civilke... Onaj pukovnik n’e me poznao, valjda nije računao da će tu da me nađe. I kad ja reko: ‘El’ dupli vinjak?’, on ovak’ gicnu s glavu i pogleda me, al’ ništa ne reče. Oni ostali s njeg’ uzeše ‘koka-kolu’“, prešao je konobar na događaj od pre mesec dana, a sastavni deo njegove predstave bilo je i afektiranje po južnjački.


„Men’ me đavo ne da mira, pa ga ne pušćam: ‘Otkud vi u naš kraj, gos’n pukovniče?’, A on će: ‘A to si ti, švaler!’ Oni ostali gledaju pred seb’ ki mlade, nijedan ni sa uvo da mrdne. I kaže pukovnik: ‘Ja pošo u lov!’ ‘Puške ste ostavili u džip’, kažem ja onak’ usput... A izlazio sam, nikakve puške u džip gi nema! A on sruči vinjak i pogleda me, pa si obrisa usta i kaže: ‘Idemo u lov na tartufi!’“


Za našim stolom komešanje, svi znaju da konobar priču uvodi u finale... CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO: Sramota! Direktorka Poreske uprave prima tri plate, 500.000 mesečno!