Više od pola žrtava torture ima posttraumatski stresni poremećaj, a većina njih ima uz to i dijagnozu depresije

BEOGRAD - U Centru za rehabilitaciju žrtava torture (CRTV) od 2000. godine pomoć je zatražilo više od 10.000 žrtava torture i ratne traume, ali za sveobuhvatnu podršku neophodno je aktivnije uključivanje svih relevantnih faktora društva.

Povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, 26. juna, CRTV, koji radi u okviru domaće nevladine organizacije Međunarodna mreža pomoći (IAN), ukazao je na probleme s kojima se suočavaju žrtve torture, kao i na nedovoljnu angažovanost države i društva u procesu njihove rehabilitacije.

"Brojne posledice torture i potrebe žrtava čine neophodnim aktivnije uključivanje svih relevantnih faktora društva u proces rehabilitovanja žrtava, odnosno pružanja adekvatne pomoći ljudima koji su bili direktno izloženi torturi, kao i članovima njihovih porodica kao sekundarnim žrtvama", ističe se u saopštenju te organizacije.

IAN dodaje da je, uprkos tome, CRTV jedini specijalizovani centar u Srbiji za pružanje usluga rehabilitacije žrtvama torture.
"I pored činjenice da je veliki broj zemalja, među kojima Srbija, potpisao UN Konvenciju protiv torture i Opcioni protokol uz konvenciju, koji izričito kažu da je tortura nedozvoljena u bilo kom obliku, prema bilo kome i pod bilo kojim okolnostima, još veliki broj ljudi postaje žrtvama torture, a počinioci torture često ostaju nekažnjeni", navodi se u saopštenju.

Prema istraživanju CTV-a, 60 odsto žrtava torture ima posttraumatski stresni poremećaj, a više od 40 odsto njih ima uz to i dijagnozu depresije.

Najčešće se tortura dešava u ustanovama u kojima su smeštene osobe lišene slobode kao što su zatvori, pritvori, psihijatrijske ustanove, pa su stoga preventivne posete ovim mestima jedan od konstitutivnih elemenata efikasnog sprečavanja torture.

Koordinatorka IAN Centra za rehabilitaciju žrtava torture Sandrina Špeh-Vujadinović istakla je da su posledice koje traumatsko iskustvo torture ostavlja brojne i utiču na celokupno funkcionisanje osobe, psihičko, telesno, socijalno, profesionalno, ali i na njenu porodicu, radno okruženje i društvo u celini.

"Ove godine, povodom obeležavanja Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, želimo da ukažemo javnosti na probleme sa kojima se suočavaju žrtve torture, da naglasimo pravo žrtava na rehabilitaciju i obavezu države i društva da im to omogući i konkretnim akcijama ih podrži u procesu oporavka i ponovnog uspostavljanja dostojanstvenog življenja", navodi se u saopštenju.

IAN podseća da je, pored pružanja obuhvatne rehabilitacije žrtvama, zagovarala stvaranje Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture i da je Skupština Srbije u junu 2011. zakonom proglasila instituciju

Zaštitnika građana kao nosioca funkcije tog mehanizma, koju će obavljati u saradnji s nevladinim organizacijama i pokrajinskim ombudsmanom.

Time je, ocenjuje se u saopštenju, država "napravila veliki korak u suštinskoj borbi protiv torture".