SRBIJI PRETI MALARIJA: Sve više komaraca prenosnika bolesti!

Potrebno je što pre reagovati i uvesti stratešku organizaciju službi koje će se tim problemom baviti stalno, ističe dr Dušan Petrić

Da ne bude kasno

- Potrebno je što pre reagovati, a to podrazumeva strateško planiranje i organizaciju službi koja će se tim problemom baviti stalno, jer ako se „požar“ proširi, tada je već kasno. Mnogi veruju da je ta bolest karakteristična za trope, a 2011. je u Grčkoj izbila epidemija. Evropa beleži dugu i mučnu istoriju borbe protiv malarije. Trećina Napoleonove vojske u dolini Rajne, tokom nemačke kampanje, stradala je od malarije, a zaboravljamo da je u Vojvodini malarija iskorenjena tek u godinama iza Drugog svetskog rata - upozorava dr Petrić.

Prema njegovim rečima, od iskorenja malarije, najveća opasnost su takozvani povratnici, odnosno oboleli koji su se zarazili u tropskim predelima, a nisu smešteni u karantin.

- Bolest se prenosi tako što ženka komarca koja ih je ujela pre polaganja jaja mora da uzme još jedan „krvni obrok“. Najgore je kada se oboleli ne prijavi. Naše službe su delimično dobro organizovane, ali se radi na više koloseka koji su često neusklađeni. Primera radi, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za veterinu, odvojeno prate virus Zapadnog Nila. Poljoprivredni institut skuplja komarce na 65 mesta u Vojvodini, u svakom okrugu na po deset mesta. Ukoliko se nađe pozitivan uzorak, upućuje se na analizu u Naučni institut za virusologiju u Kraljevu. Nakon toga dajemo obaveštenje, ali se događa da reakcije izostanu - navodi naš sagovornik.

Država štedi

U Vojvodini je grupisanje najvećeg broja zaraženih komaraca, oko 60 odsto, zabeleženo u centralnom delu pokrajine. Tome doprinose brojni rečni vodotokovi, odnosno relativno gusta kanalska mreža.

Prema rečima dr Petrića, država, a to se događa i u mnogo razvijenim društvima od našeg, ulaganja u sisteme zaštite, nadzora i stručne službe doživljava kao veliki i ne baš opravdan izdatak - posebno ako se ništa ne dogodi.

SIMPTOMI MALARIJE

visoka temperatura

groznica

glavobolja

umor

pojačano znojenje

povraćanje

period inkubacije posle uboda komarca traje od 10 do 20 dana

suv kašalj

bolovi u mišićima

povećana jetra

nervna disfunkcija

gubitak svesti

ČINJENICE O MALARIJI

svake godine od malarije oboli od 10 do 15 naših državljana koji se nalaze na privremenom radu u afričkim zemljama, pa dolaze na lečenje u Srbiju

komarci koji prenose malariju vole visoku temperaturu i ne prija im kada se ona u toku noći spusti ispod 16 stepeni

malarija je ranije harala i kod nas, ali je posle Drugog svetskog rata iskorenjena

poslednji odomaćeni slučaj malarije zabeležen je 1964. godine u Kraljevu

Radmilo Petrušić

BEZ PANIKE

Epidemiolog Radmilo Petrušić smatra da nema razloga za paniku.

- Možda i ima takvih komaraca, ali nemaju od koga da je prenesu malariju. Nema izvora zaraze, nema koga da ubodu ko je zaražen, pa da prenesu na druge. Afrika je glavna za malariju, imamo mi poneki slučaj malarije, ali to je sporadično i ti ljudi se zaraze boraveći u Africi ili Aziji. Oni se tamo zaraze, ovde obole i izleče se, budu u izolaciji i na lekovima i ne predstavljaju opasnost po druge.

Prolazili kroz Srbiju

MIGRANTI OBOLELI OD MALARIJE

Podsetimo, prošle godine je kod šestoro migranata koji su boravili u Srbiji potvrđena dijagnoza malarije. Svi su dobili odgovarajuću terapiju u Klinici za infektivne i tropske bolesti. Krajem jula 2015. godine lekarka VMA Olivera Jovanović, koja je bila angažovana u prvoj rotaciji kontingenta Vojske Srbije u okviru mirovne misije UN u Centralnoafričkoj Republici, preminula je po povratku u Srbiju od posledica teškog oblika malarije.

Kurir / Mina Branković

Foto: Printscreen, Profimedia

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

10 kućnih lekova protiv uboda komaraca