Sveti Tihon Zadonski koji se danas proslavlja imao je gnevljivu prirodu. Gnevio se često na ljude, i kajao se, pa se opet gnevio. Tu svoju slabost on je osećao jače nego iko drugi.

Mnogo se molio Bogu, da ga Bog popravi i spase od tako jarosne naravi. I zaista po Božjem promislu dogodi mu se nešto što je zauvek ukrotilo gnev njegov i privelo ga smirenju skrušenosti. Tako posle jedne molitve u kojoj je prosio od Boga bolest koja bi ga iscelila od gneva, on zaspi, i u snu vidi sebe u jednom hramu. Izlazi sveštenik iz oltara i nosi na rukama malo dete pokriveno providnom maramom.

On priđe k detetu, pogleda ga, i upita sveštenika kako je mladencu ime? Odgovori mu sveštenik. Vasilije (što na grčkom znači: Car). Onda Tihon skine maramu sa deteta i poljubi dete u desni obraz. U tom trenutku dete ga udari desnom rukom po levom obrazu tako silno, da on jaukne od bola i probudi se. Osetio je da ga boli cela leva strana od vrha do dna tela. On zablagodari Bogu, i od tada više se nije ljutio ni na koga i ni na što.

Sv. Tihon Zadonski, ili Voronežski je rođen u selu Korocka u Novgorodskoj guberniji 1724. god. u prostom seljačkom domu. U 34. godini svojoj primio čin monaški i ubrzo zbog svojih podviga i velike duhovne mudrosti dobijao sve veću i veću službu, dok najzad ne bi hirotonisan za episkopa Voronežskog.

Episkopstvovao je nepunih 5 godina, pa se zbog slabog zdravlja povukao i nastanio u man. Zadonskom. Upokojio se mirno 1783. god. u Zadonsku, gde njegove čudotvorne mošti i sada počivaju. Veliki podvižnik ruske crkve retki pastir, molitvenik i sačinitelj prekrasnih duhovnih dela. Po svojoj mudrosti, svetosti i podvigu može se sravniti sa velikim Ocima Crkve pravoslavne drevnih vremena. Zbog mnogih posvedočenih čudesa nad njegovim moštima proglašen za svetitelja najpre od naroda, a po tom i od zvanične crkve 1861. godine.

Svetom Tihonu se posebno uznose molitve kod duševnih bolesti: depresija, alkoholizam, ludilo, buncanje.

Kurir.rs/Vikipedija/Manastir Lepavina

Foto: Vikipedija