ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA PRIDRUŽUJE SE APELU KOLEGA: Advokatura ne može biti slobodna i nezavisna u društvu u kojem nema slobodnog i nezavisnog suda i tužilaštva!

Advokatska komora Beograda poručila je danas da u potpunosti podržava saopštenje za javnost koje su, povodom ustavnih promena, dali Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, kao i CEPRIS, Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, istakavši takođe uverenje da je stvaranje privida o dijalogu u vezi sa ustavnim promenama koje se odnose na pravosuđe pogubno za budućnost pravnog poretka u Srbiji.

Naime, udruženja građana koja imaju višegodišnje iskustvo u oblasti prava i pravosuđa izrazila su danas zabrinutost zbog načina na koji se odvija uključivanje stručne i šire javnosti u postupak promene Ustava i pozvala Ministarstvo pravde da objavi nacrt promena, o kome bi bilo moguće raspravljati. Kako su podvukli u saopštenju za javnost, potrebno je da predstavnici Vlade i Ministarstva pravde bez odlaganja otvore javnu raspravu o promenama Ustava, u koju će uključiti ne samo odabrana udruženja građana, koja su dostavljala svoje pisane sugestije o promeni Ustava, već i druga udruženja, institucije, pojedince i, najvažnije - građane.

"Akcionim planom za Poglavlje 23 je predviđena promena Ustava do kraja 2017. godine, a Ministarstvo pravde je najavilo da će se ove izmene, pre svega, odnositi na ustavni položaj pravosuđa. Dosadašnje aktivnosti Ministarstva pravde bile su usmerene na prikupljanje stavova udruženja građana o potrebnim promenama Ustava, dok su građani van udruženja u potpunosti isključeni iz ovih konsultacija", istaknuto je u zajedničkom saopštenju, uz napomenu da ovakav pristup ukazuje na to da će odluke o predlogu za promenu Ustava biti donete u uskom krugu zvaničnika Vlade, kao i da postoji namera da održane i planirane konsultacije budu predstavljene kao javna rasprava, što one nisu ni po obimu, ni po sadržaju.

U saopštenju je, takođe, navedeno da su promene Ustava, a posebno promene koje se tiču uspostavljanja nezavisnosti pravosuđa, od izuzetne važnosti za sve građane Srbije.

"Građani su ti koji će najviše osetiti dobre ili loše posledice ustavnih promena. Podsećamo da su, u do sada sprovedenim istraživanjima, građani pokazali da imaju jasan stav o ključnim odredbama koje će biti predmet promena Ustava. U istraživanju o Ustavu, koje je sprovedeno 2011. godine, građani su vrlo nisko ocenili zaštitu svojih ustavnih prava i izrazili gotovo dvotrećinski stav o politizovanosti pravosuđa, nedemokratičnosti usvajanja Ustava iz 2006. godine i nelegitimnosti usvajanja izmena Ustava bez javne rasprave", podvučeno je u saopštenju Društva sudija Srbije, Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Centra za pravosudna istraživanja, Beogradskog centra za ljudska prava i Komiteta pravnika za ljudska prava.

Uprkos ovim podacima, ističu oni, Ministarstvo pravde je u postupku javnih konsultacija organizovalo jedan sastanak na kojem su udruženja imala samo pet minuta da predstave svoje predloge, ali je, s druge strane, onemogućena debata o predloženim rešenjima.

"Vlada i Ministarstvo pravde ni tada, a ni kasnije, nisu javnosti predstavili svoja rešenja za promene Ustava. U nastavku konsultacija o promenama Ustava, Ministarstvo pravde je najavilo konsultacije o temama koje nisu ustavna materija i nije jasno zašto se u ovom trenutku one stavljaju u središte razgovora o promeni Ustava, dok je u drugi plan stavljena tema nezavisnosti pravosuđa i političkog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija", zaključeno je u nastavku, uz poziv Vladi i Ministarstvu pravde da produže predviđeni rok za promenu Ustava i da ovu temu hitno vrate u okvire koji su primereni njenoj važnosti za sve članove zajednice.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO: Skandal i sramota! Premijerka kosovske Srbe nazvala manjinom!