SEĆANJE NA SMOKIJA JE SEĆANJE NA DUHOVITOST, ZNANJE I ŽIVOTNI ELAN Živković za Kurir: Šalili smo se na čistom niškom! Niko nas nije razumeo, a nama je bilo zabavno!

Doajen srpskog i jugoslovenskog glumišta Ljubiša Samardžić preminuo je u petak uveče u Beogradu u 81. godini, ali osim kroz nezaboravna dela kinematografije koja će ostati stubište naše kulture, zasigurno će večno živeti i kroz sećanja svojih prijatelja. Jedan od onih koji će ga pamtiti pre svega kao Ljubišu, a ne Šurdu ili Boška, jeste i lider Nove stranke Zoran Živković, koji kao jednu od najvećih privilegija bavljenja politikom i javnim poslom ističe upravo susretanje sa umetnicima poput Samardžića.

Sreću da ga upozna imao je druge polovine devedesetih godina, a dvojica Nišlija, kako ističe u razgovoru za Kurir, od samog početka su se dobro razumela.

Svedok patnji, ali i velike ljubavi

"Duhovit, pun života, enciklopedijskog znanja ne samo iz oblasti filma i kulture nego generalno, posvećen svom poslu, postao je veliko ime jugoslovenskog filma kada sam ja imao dve godine, a sada imam mnogo godina. Privilegija je da se na čistom niškom sa njim šališ pola sata i da niko okolo ne razume o čemu pričamo, a da se mi dobro zabavljamo. Privilegija je da sa Nešom Galijom pevamo "A sad adio" u restoranu "Kovač" na niškoj večeri. Privilegija je da se u selu Rose, pored Herceg Novog, on hvali svojim unucima, a ja svojom decom.

Privilegija je da prisustvuješ njegovim super duhovitim komunikacijama sa školskim drugom Mlađom Nedeljkovićem, koji je takođe bio glumac i koji je bio za glavu i po niži od Smokija i uvek govorio: "Kad umremo, Smoki će da bude sahranjen u Aleji velikana, a ja u Aleji mališana", kroz setni osmeh seća se Živković.

Predsednik Nove kaže da je bio svedok Samardžićevih patnji, posebno kada je izgubio sina Dragana, ali i svedok velike ljubavi i poštovanja između njega i njegove supruge Mire.

"Poslednji put sam ih video zajedno pre godinu dana na festivalu u Herceg Novom, kada je dobio nagradu za životnu delo. Bili su u belom oboje te večeri, kao da idu na venčanje. Tada je imao 80 godina i energiju i ponašanje čoveka koji kao da će živeti još 100 godina", ističe on za Kurir.

Zajednički naklon velikom Šabanu Bajramoviću

Živković kao jednu od dragih uspomena na ovo prijateljstvo ističe i Ljubišinu ulogu u filmu "Anđeo čuvar" Gorana Paskaljevića, gde je, takođe Nišlija, Šaban Bajramović otpevao jednu od svojih legendarnih pesama "Sajbija".

"Kad je Šaban umro, Paskaljević, Bregović, Ljubiša, festival Nišvil i ja podigli smo mu spomenik i time pokazali kako grad i društvo treba da se odnose prema svojim velikim ljudima", zaključuje on.

(Kurir.rs/M. Jeremić/Foto: Zorana Jevtić, Fonet)