Ako neko želi da sazna zašto baš preko vode daje blagodat, a ne preko nekog drugog elementa, neka uzme Sveto Pismo pa će mu biti jasno

Osvećena voda postaje “živa voda”, spasonosna i osvećujuća “voda života”, jer u sebi ima blagodat i silu Duha Svetoga. Ona silom Božijom zadobija “blagodat duhovnu i silu dejstvujuću”, dok van Trojičnog Boga, voda ostaje najobičniji element.

U Pravoslavnoj Crkvi postoji “malo” i “veliko” osvećenje vode.

“Malo” osvećenje vode se vrši veoma često, dok se “veliko” osvećenje vrši prvenstveno na dan Bogojavljenja, ali i drugim prilikama.

Osvećenje vode se vrši prizivom Duha Svetoga.

Treba znati da se osvećenje vode ne vrši na magijski način, nego tu postoji i čovekovo slobodno saučestvovanje. Vernici u raznim prilikama uzimaju osvećenu vodu putem pijenja ili putem škropljenja. Na taj način oni primaju blagoslov raspetog i vaskrslog Sina Božijeg Isusa Hrista.

Drugim rečima, osvećena voda ima daleko veći značaj nego štoje to bio slučaj sa upotrebom vode prilikom pranja i očišćenja ljudi udrugim religijama.

“Voda posle priziva Svetoga Duha i Njegovog prisustva u istoj, nije više obična voda, nego je ona postala osvećena. Drugim rečima, ona je zadobila iskupiteljski značaj i osobinu, postala je “živa voda”, spasonosna, osvećujuća i životonosna – “voda života”, jer ima u sebi blagodat i silu Duha Svetoga – “silu osvećenja”, to jest, u njoj je prisutan sam Duh Sveti koji čini da voda postane sveta i spremna da osveti, presazda i usini one koji se u njoj krštavaju.

Tačno je, dakle, da postoji voda, ali sve je od blagodati Duha Svetoga, koji je “zalog života”. Drugačije rečeno, osvećena voda silom Božijom zadobija “blagodat duhovnu i silu dejstvujuću”, a van Trojičnog Boga voda ostaje najobičniji element (obična materija), i kao takva nemoćna da pruži čoveku bilo kakav duhovni preporod.

Ali treba znati da svu svoju “silu“ osvećena i “živa” voda duguje svemoćnoj i čovekoljubivoj Svetoj Trojici. To je bio razlog da Kavasila poistovećuje „živu vodu“ (sr. Jn. 4, 10 14) sa slavom Božijom, a slava Božija je netvarna „svetlost“ u kojoj živi Bog (sr. Ps. 103, 2), odnosno, slava Božija se poistovećuje sa blagodaću Božijom.

O tome svedoče Dela Apostolska. Prvomučenik Stefan “pun Duha Svetoga, pogledana nebo i vidje slavu Božiju“ (Dap. 7, 56).

Blagodat ili božanska energija pripada svima Trima Licima Svete Trojice i ljudima se daje trijadološki: od Oca kroz Sina u Duhu Svetom.

O značaju vode, o njenoj simbolici i božanskoj blagodati koju osvećena voda ima, karakteristične su reči svetog Kirila Jerusalimskog:

“Ako neko želi da sazna zašto baš preko vode daje blagodat, a ne preko nekog drugog elementa, neka uzme Sveto Pismo pa će mu biti jasno. Voda je nešto izuzetno veliko, i najbolje između četiri elementa sveta. Nebo je obitalište Anđela, a nebesa su od vode; zemlja je boravište ljudi, a ona je od vode; i pre svega šestodnevnog stvaranja onoga što je postalo, Duh Božiji nošaše se nad vodom (Post. 1, 2). Voda je početak sveta, a početak Jevanđeljaje Jordan. Izrailj se kroz more oslobodio od faraona, a sloboda svetu od greha, daje se preko Krštenja u vodi Rečju Božijom (Ef. 5, 26).

Tamo gde Bog sklapa savez sa nekim, tu je i voda. Posle Potopa, bi zaključen savez sa Nojem; Zavet Izrailju dođe sa gore Sinajske, ali posredstvom vode, vune crvene i isopa (Jevr. 9, 19)“.

Voda se dovodi u vezu sa početkom hrišćanskog života – sa Krštenjem; koristi se u svetoj Tajni Evharistije; sačinjava osnovni elemenat prilikom vršenja službi za osvećenje i blagosiljanje vascelog čoveka; pominje se u mnogim molitvama Pravoslavne Crkve.