SLUČAJ MARIJE IZ BORA BACA SENKU NA RAD SOCIJALNIH CENTARA: Majci oduzeli dete (4), pa ga dali ocu nasilniku!

Majka dobije samostalno roditeljsko pravo i nakon četiri godine joj Centar za socijalni rad u Boru oduzme četvorogodišnju čerku i preda u hraniteljsku porodicu, odnosno kod majke i sestre njenog bivšeg partnera i oca devojčice. On ima zabranu prilaska, a protiv njega tužilaštvo vodi postupak zbog nedozvoljenih polnih radnji nad devojčicom.

Kako funkcionišu centri za socijalni rad? To je bilo pitanje na koje je emisija "Život priča" pokušala da nađe odgovor. Tema vrlo aktuelna nakon brojnih propusta u radu te institucije. Slučaj Marije Šutulović iz Bora je samo jedan od mnogih, koji dovodi u sumnju da ovi centri zaista rade ono što je najbolje za dete.

Mariji je 2013. dodeljeno samostalno roditeljsko pravo, a dve godine kasnije institucijalno počinje da se nalazi način za viđanje devojčice s ocem. Sam otac u tom periodu preti Mariji i čitavoj njenoj porodici. Zbog ugrožavanja bezbednosti on dobija zabranu prilaska, podseća Noizz.

Nakon jednog od susreta s ocem, devojča je imala crvenilo oko usana i u predelu međunožja. Kako je mami objasnila tata ju je grebao bradom. To je utvrdio i pedijatar, koji je odmah pozvao policiju i slučaj je završio u tužilaštvu. Majka je nakon pregleda pedijatra otišla i u Centra za socijalni rad u Boru. Tamo joj je psiholog rekao kako je ona nagovorila devojčicu da to ispriča, jer želi da joj uskrati viđanje s ocem. Da je dete preživelo traumu navodi i stani sudski veštak u domenu neuropsihijatrije u januaru ove godine.

Prvog avgusta Marija u Centru za socijalni rad potpisuje protokol o viđanju deteta s ocem u kontrolisanim uslovima. Nekoliko dana posle Mariji odvode dete u hraniteljsku porodicu. Kasnije će saznati da su to zapravo majka i sestra njenog bivšeg partnera i oca njene ćerke.

Da bi se izmeštanje u hraniteljsku ili srodničku porodicu izvršilo potrebna je koordinacija s Centrom za porodični smeštaj. Međutim, kako je "Život priča" istraživanjem utvrdio, taj slučaj uopšte nije bio prijavljen ovom centru, a ta porodica se ne nalazi na spisku hraniteljskih porodica, niti je prošla potrebne procedure propisane zakonima.

Obrazloženje Centra za socijalni rad za smeštanje deteta u hraniteljsku porodicu bilo je to što je detetu u primarnoj porodici pretilo nasilje, odnosno nemogućnost viđanja s ocem. Kako bi to uklonili očigledno su odlučili da ocu daju neometan pristup detetu, s obzirom na to u kakvom se okruženju dete sada nalazi. Samo mesec dana pre oduzimanja deteta, tužilaštvo je podiglo optužni predlog za nedozvoljene polne radnje protiv oca, koji sada najverovatnije ima kontakt s detetom u nekontrolisanim uslovima. Priznaćete da je teško poverovati u suprotno.

Na ovom mestu ne osuđujemo, samo želimo da postavimo nekoliko logičnih pitanja institucijama. Ukoliko dete pri svakom susretu s ocem plače i ne želi da ga vidi. Ukoliko to znaju i Centar za socijali rad, a to je utvrdio i sudski veštak, zašto se po svaku cenu insistira na takvom viđanju?

Ukoliko su podignite tolike optužnice, ukolko čovek ima zabranu prilaska zbog ugrožavanja bezbednosti, zašto mu je omogućeno da viđa dete u nekontrolisanim uslovima? Ukoliko je potrebno smestiti dete u hraniteljsku porodicu, zašto za to nisu poštovane procedure? Zašto je za privremeni smeštaj uzeta porodica oca?

Drugi set pitanja se odnosi na odgovornost zaposlenih u Centru za socijalni rad i da li će oni snositi ikakve posledice, ukoliko se utvrde nepravilnosti u njihovom radu? Da li će i taj slučaj neko pokušati da zataška i sačeka da zastari, kao što je zastareo slučaj Alekse Jankovića? Koliko još dece treba da strada, koliko još života treba da bude uništeno da bi naše institucije počele da rade svoj posao? Kada će roditelji svoje pravo moći da ostvare kroz institucije, a ne da im ispovesti u medijima budu poslednja nada da spasu svoju decu?

Moglo bi ovde još mnogo pitanja da se postavi, ali ono na koje sigurno nikada naćemo dobiti odgovor jeste: Kako vas nije sramota?

(Kurir.rs/Noizz/Petar Paunović/Foto: Printscreen/Facebook)